Svetski dan radija utvrdio je Unesko 2011. godine, pošto je 13. februara 1946. godine prvi put emitovan program Radija UN. Cilj praznika je promocija radija i svih onih dobrih mogućnosti koje taj medij pruža.
U savremenom digitalnom svetu, radio ostaje najdostupniji medij koji može da se sluša u najudaljenijim uglovima planete. Za Unesko Ssvetski dan radija je svojevrsno priznanje koristi koju radio donosi čovečanstvu već više od stotinu godina.
Radio je medij koji dopire do najširih slojeva stanovništva i koji može učiniti mnogo za obrazovanje, kulturni i politički dijalog i pomoći ljudima u najrazličitijim životnim situacijama, pa i da budu informisani. Ako to želi i ako je takva misija ljudi koji ga vode.
Muzikom koju emituje, radio može širiti dobre vibracije i izazivati emocije kod onih koji slušaju radio. Izazov je spojiti sve to, jer za to treba znanja, talenta, volje, hrabrosti i sredstava.
Sa razvojem tehnologije stigle su i nove mogućnosti koje su donele besomučno korišćenje interneta, mobilne telefonije i kompjuterskih programa i selektora, pa se na taj način stvorio jedan potpuno novi vid industrije i komunikacije. Sve to odrazilo se i na publiku. Istovremeno, publika je počela da otkriva ono što je zanima, što može da je zaokupi, zainteresuje, posebno kada je u pitanju muzika, sve je postalo mnogo lakše i jednostavnije, ali i potpuno ispraznije.
U radio biznisu pojavili su se softveri, kontroleri, raznorazna pomagala za ujednačavanje ritmova, automatizaciju muzike, programiranje emocija i gde imate situaciju da dobijate radio u kome vam čovek više nije ni potreban, kad imate mašine, softveri sami miksuju. Uz pomoć muzičkih playlista može se napraviti radijski program za čitav dan, celu noć, vikend, čitavu nedelju, sa snimljenim najavama i odjavama, te tako u nedogled do čitavog meseca.
U nedostatku uslova za samoodrživost medija, a koji podrazumevaju uredjeno tržište, mediji teško mogu opstati, pa ipak, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović danas povodom Svetskog dana radija, izjavio da Ministarstvo u skladu sa ovlašćenjima i mogućnostima radi na pobošljšanju i unapređenju tog medija…
Ostaje da mu verujemo.
Ukoliko radio želi da opstane i preživi izazove digitalnog doba, on mora da ostane kreativan i autentičan, brz, precizan, sadržajan, bogat idejama, inovativan, originalan i treba da širi pozitivne vibracije, podstiče aktivizam i mobiliše ljude. U tome i jeste budućnost radija bez obzira da li će se emitovati na nekoj novoj platformi, kao podcast ili na uređaju koji će tek izmisliti.
Neke zanimljivosti o radiju
1. Radio se u početku nazivao „bežična telegrafija“.
2. Reč „brodkasting“, koji se odnosi na emitovanje radio transmisija, originalno je poljoprivredni termin i označava posipanje semenki.
3. Džejms Klark Maksvel je 1869-ih godina predvideo radio talase i emitovanje radio programa.
4. Giljermo Markoni je napravio prvi uspešan prenos radio talasa 1901. i 1902. godine.
5. Naredne godine, 1903. Markoni je sprečio da predsednik SAD Ruzvelt pošalje radio poruku Edvardu VII.
6. Pre Markonija, i drugi, uključujući Nikolu Teslu i Hanriha Herca, tvrdili su da su izmislili radio transmisije.
7. Zvanična istorija beleži 31/8/1920. Kao datum zvaničnog rađanja radija kao medija. Tog dana u Pitsburgu, USA je zvanično počela sa radom radio stanica KDKA.
8. do 1922. godine, posedovanje radio licence u Velikoj Britaniji koštalo je 10 šilinga. BBC se iste godine oglasio kao prva britanska radio stanica
9. Zvanično, u UK nije bilo moguće slušati radio bez licence u periodu od 1922. do 1971. godine.
10. Markoni je dobio 1909. godine Nobelovu nagradu za „doprinos u razvijanju bežične telegrafije“.