Fondacija Slavko Ćuruvija saopštila je danas da je u julu zabeležila najmanje 106 verbalnih napada državnih zvaničnika i funkcionera Srpske napredne stranke (SNS) na novinare i medije, što je „značajan pad broja napada u odnosu na prethodne mesece“.
U saopštenju Fondacija je navela da su neki od najčešćih povoda za napade u julu bili nastavak akcije Višeg javnog tužilaštva o upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta 2025. godine, pretnje smrću predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i najavljeni izbori i istraživanja javnog mnjenja.
Predstavnici vlasti označavali su novinare kao učesnike u izazivanju nasilja i građanskog rata, uz sve češće spominjanje različitih vidova njihovog navodno nezakonitog izveštavanja, uključujući i pozive na krivičnu odgovornost.
Postupajući tužilac Miodrag Marković je, gostujući na Radio-televiziji Srbije tim povodom, najavio procesuiranje četiri grupe lica. Jedna se odnosi na ona „koja su pružala medijsku podršku“, odnosno „objavljivala po društvenim mrežama ili u određenim medijima“ tvrdnje o zvučnom oružju, a čiji je, prema njegovim rečima, „identitet manje-više poznat“.
Najviše napada zabeleženo je u izjavama i objavama narodnog poslanika SNS Nebojše Bakareca (21), a za njim slede, Vučić (13), predsednik SNS Miloš Vučević (13), predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (12), narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović (8) i predsednik poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov (6).
U napadima na novinare i medije učestvovali su, kako se navodi, i Više javno tužilaštvo u Beogradu, novosadski ogranak Srpske napredne stranke i još 19 zvaničnika, među kojima su ministri finansija Siniša Mali, odbrane Bratislav Gašić, kulture Nikola Selaković, za javna ulaganja Darko Glišić, bez portfelja Đorđe Milićević.
Kako navodi Fondacija, u napadima su učestvovali i ministarke privrede Adrijana Mesarović i državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović, potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš, predsednica Skupštine Novog Sada Dina Vučinić, narodni poslanici Milovan Drecun i Marjan Rističević, kao i narodne poslanice Danijela Nikolić i Dunja Simonović Bratić.
Najčešće su napadane redakcije N1 (27), Nova (25) i Danas (8), a na meti su bili i Radar, Vreme, NIN, Autonomija, KRIK, Ozon press i Insajder.
U okviru postupka za „zvučni top“, policija je pretresala stan i kancelariju novinara i vojnog analitičara Aleksandra Radića, koji je među prvima javno govorio o mogućoj upotrebi zvučnog oružja na pomenutom protestu i o tome komunicirao sa novinarima.
Među pojedinačnim novinarima ubedljivo najčešće napadan je Dinko Gruhonjić (10), od čega je osam napada došlo od predsednika SNS Miloša Vučevića, koji je nastavio da na stranačkim skupovima širom Vojvodine predstavlja Gruhonjića kao pretnju teritorijalnom integritetu, srpskom identitetu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Tokom jula napadani su i Jelena Obućina, Igor Mihaljević, Marko Vidojković, Nenad Kulačin i drugi, navedeno je u saopštenju Fondacije.
Osim direktnih napada na novinare i medije, zabeleženo je i najmanje devet napada na četiri člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji su, nakon ispunjenja njihovih zahteva i usvajanja autentičnog tumačenja zakona u Skupštini, povukli ostavke i uključili se u rad tog tela.
Predstavnici vlasti nazivali su ih opozicionim i „blokaderskim“ kadrom i tvrdili da su se vratili zbog visokih naknada za te funkcije.
Fondacije dodaje da ti napadi nisu uključeni u konačan broj napada u julu jer ne predstavljaju napade na novinare, ali se beleže kao pritisak na nezavisne članove Saveta REM.
Beleži se i tvit poslanika Zdravka Ponoša: „Da li bi za TV Prva bio prejak zahtev da im voditeljke ne dolaze u jutarnji program direktno sa štajge, gosti iz kafane, gošće neobrijane? Svi da budu okupani. Ili čekamo stav skupštinski autentično istumačenog REM?“, kao neprimeren govor javnih funkcionera.
Izvor: Fonet/Insajder
Foto: Ilustracija/Pixabay