Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije: Kako da se okonča izigravanje ideje o projektnom sufinansiranju medija

Akcioni plan za primenu Medijske strategije koji bi, kako je najavila Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja, trebalo da bude usvojen na današnjoj sednici Vlade, između ostalog predviđa i niz mera za unapređenje konkursnog sufinansiranja medija – od propisivanja kriterijuma stručnosti članova komisija i uvođenja apliciranja putem centralizovanog sistema do formiranja registra produkcija.

 

Evaluacija medijskih projekata koji su sufinansirani javnim novcem i efikasno sankcionisanje onih koji nisu poštovali obaveze a dobili su novac; uvođenje javnih rasprava na kojima građani određuju o kojim to još temama mediji treba da izveštavaju a od javnog su interesa, i preciziranje ko sve može da bude član konkursne komisije – neki su od ciljeva koji bi trebalo da konačno unesu reda u već godinama oštro kritikovano projektno sufinansiranje medija.

Brojne kontroverze koje redovno prate konkurse za sufinansiranje medijskih projekata, bilo na lokalnom, pokrajinskom ili državnom nivou, taksativno su pobrojane u Medijskoj strategiji od 2020. do 2025. godine, koja je usvojena početkom ove godine, ali i mere za otklanjanje tih problema.

Te mere potom su se prelile u akcioni plan za sprovođenje tzv. Medijske strategije, koji je, nakon višemesečno kašnjenja, u ponedeljak konačno predat predsednici Vlade Ani Brnabić i ministarki za kulturu i informisanje Maji Gojković. Prema najavi same ministarke, taj dokument danas će se naći pred Vladom Srbije i nakon toga kreće njegova implementacija prvenstveno kroz izmenu medijskih i drugih zakona.

Briga o interesu, ali ne javnom

Kada je Skupština Srbije 2014. godine usvojila set medijskih zakona, očekivanja su bila visoka. Stručna javnost je verovala da će primena ovih zakona doprineti zaštiti javnog interesa građana u sferi informisanja, obezbeđivanju medijskih sloboda i međunarodnih standarda u ovoj oblasti.

Ipak, šest godina kasnije, jasno je da pomaka nije bilo i da su mediji i informisanje u još gorem stanju nego ranije.

Jedna od novina, koje je tada predvideo Zakon o javnom informisanju i medijima, ticala se izlaska države iz vlasništva medija i uvođenja projektnog sufinansiranja medija, s ciljem da se smanji politički uticaj na medije i stvore uslovi za uspostavljanje tržišne utakmice. Ideja je bila da Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinice lokalne samouprave obezbede iz budžeta deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i rasporede ih na osnovu sprovedenog konkursa i pojedinačnim davanjima, na osnovu principa o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije.

Evaluacija medijskih projekata koji su sufinansirani javnim novcem i efikasno sankcionisanje onih koji nisu poštovali obaveze a dobili su novac; uvođenje javnih rasprava na kojima građani određuju o kojim to još temama mediji treba da izveštavaju a od javnog su interesa, i preciziranje ko sve može da bude član konkursne komisije – neki su od ciljeva koji bi trebalo da konačno unesu reda u već godinama oštro kritikovano projektno sufinansiranje medija.

Brojne kontroverze koje redovno prate konkurse za sufinansiranje medijskih projekata, bilo na lokalnom, pokrajinskom ili državnom nivou, taksativno su pobrojane u Medijskoj strategiji od 2020. do 2025. godine, koja je usvojena početkom ove godine, ali i mere za otklanjanje tih problema.

Te mere potom su se prelile u akcioni plan za sprovođenje tzv. Medijske strategije, koji je, nakon višemesečno kašnjenja, u ponedeljak konačno predat predsednici Vlade Ani Brnabić i ministarki za kulturu i informisanje Maji Gojković. Prema najavi same ministarke, taj dokument danas će se naći pred Vladom Srbije i nakon toga kreće njegova implementacija prvenstveno kroz izmenu medijskih i drugih zakona.

Briga o interesu, ali ne javnom

Kada je Skupština Srbije 2014. godine usvojila set medijskih zakona, očekivanja su bila visoka. Stručna javnost je verovala da će primena ovih zakona doprineti zaštiti javnog interesa građana u sferi informisanja, obezbeđivanju medijskih sloboda i međunarodnih standarda u ovoj oblasti.

Ipak, šest godina kasnije, jasno je da pomaka nije bilo i da su mediji i informisanje u još gorem stanju nego ranije.

Jedna od novina, koje je tada predvideo Zakon o javnom informisanju i medijima, ticala se izlaska države iz vlasništva medija i uvođenja projektnog sufinansiranja medija, s ciljem da se smanji politički uticaj na medije i stvore uslovi za uspostavljanje tržišne utakmice. Ideja je bila da Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinice lokalne samouprave obezbede iz budžeta deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i rasporede ih na osnovu sprovedenog konkursa i pojedinačnim davanjima, na osnovu principa o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije.

Više informacija možete pročitati OVDE.

Izvor: Cenzolovka

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top