Jedna od najhrabrijih novinarki sa ovih prostora, Dada Vujasinović, ubijena je 8. aprila 1994. Imala je samo 30 godina, ali je već bila poznata po istraživanjima koja su neustrašivo razotkrivala kriminal i zločine pod okriljem režima Slobodana Miloševića. Advokat Dadine porodice Branislav Tapušković govori za Cenzolovku o opstrukciji istrage i uništavanju dokaza, što je i dovelo do toga da je, prema njegovom mišljenju, izgubljena svaka nada da se ovaj zločin razotkrije.
Ludo hrabra, neustrašiva, pametna, odana istini i razotkrivanju kriminala, neumorna, lepa novinarka Radislava Dada Vujasinović. Ubijena je u svom stanu na Novom Beogradu 8. aprila pre 28 godina, a zločin je do danas ostao nerešen jer je država zaštitila ubice. Odgovorni su policija i tužilaštvo. Više javno tužilaštvo i dalje drži taj predmet otvorenim – „u predistražnoj fazi”.
Advokat Dadine porodice Branislav Tapušković za Cenzolovku kaže:
„Gotovo je. Nastupila je apsolutna zastarelost. To je završena priča. Možemo toga da se podsećamo, da žalimo, da obiđemo Dadin grob. Nema više institucije koja može time da se pozabavi da dođemo do istine. Nema šanse.”
U trenutku kad je ubijena Dada je imala samo 30 godina, a posao koji je do tada obavila, izveštavajući sa ratišta u Hrvatskoj i BiH, pišući o organizovanom kriminalu i kriminalcima koji su postali „političari” i političarima koji su se uvaljali u kriminal, ne bi stao ni u mnogo duže novinarske karijere.
Ko je sakrio i uništio dokaze?
Porodica i mnogi novinari, kolege koje su sa njom radile u redakciji Duge, uvereni su da se motivi za ubistvo Dade Vujasinović nalaze među nestalim dokumentima i dokazima, u njenoj zelenoj fascikli u kojoj je držala materijal za svoje istraživačke priče i knjigu koju je pisala.
Među kasetama s njenim intervjuima porodica je našla magnet koji ih oštećuje. Kasete sa poslednjom pričom o policiji koja prodaje oružje u Novom Pazaru nikada nisu nađene. Nije pronađena ni kaseta iz telefonske sekretarice, na kojoj su ostali poslednji pozivi.
„Nakon ubistva sklonjeni su dokazi koji su bili važni i zna se ko je to uradio. Ako bi se utvrdilo ko je sklanjao dokaze, moglo bi da se dođe do onog ko je naručio ubistvo. Kao advokat više nisam imao ni mogućnosti, ni ovlašćenja da to ispitujem”, rekao je pre nekoliko godina Tapušković, advokat koga je angažovala porodica Dade Vujasinović i koji je 15 godina gurao taj slučaj.
Niko nije pratio ovaj logičan trag na koji je Tapušković ukazao. Zašto? Advokat za Cenzolovku kaže:
„Od prvog dana sam tvrdio da su sklonjeni dokazi i da nije izašao istražni sudija, kako se to uvek radi, a da su važni materijalni dokazi, poput njene odeće, sklonjeni, nestali vrlo brzo. Petnaest godina smo se borili da dokažemo da nije u pitanju samoubistvo, nego ubistvo. Posle 15 godina došli smo do toga da su bila dva ispaljenja, da nije samoubistvo, kako se na početku tvrdilo. Bilo je osnova da se protiv ljudi koji su bili sumnjivi pokrene postupak, ali to nije moj posao. Podnosio sam i krivične prijave 1995. godine, ali sve je to odbacivano. Jedva smo izgurali i tu priču da je ubistvo u pitanju, pa je i to poništeno. Nikad nisam hteo da ulazim u kalkulacije ko je uništio dokaze, to je bila stvar koja je zataškana.”
Na primedbu Cenzolovke da su još živi policajci koji su radili na tom slučaju i da oni verovatno znaju nešto ili mogu da ukažu na trag ili smer u kom bi istraga trebalo da krene, Tapušković odgovara potvrdno:
„Oni bi prvi trebalo da budu upitani. Zašto su sklanjali dokaze koji su mogli da olakšaju istragu, pre svega u odnosu na to da li je ubistvo ili samoubistvo? Od prvog momenta sam ukazivao da su na licu mesta nađeni tragovi dve vrste krvi. Nisam imao vlast, samo sam mogao da stalno ukazujem na to. I dogurali smo do toga da je u pitanju ubistvo.”
Tapuškovića smo zamolili da oceni da li bi tužilaštvo trebalo da krene od tih policajaca, koji su sada već u penziji, budući da je taj slučaj i dalje otvoren.
„Skoro će 30 godina kako se odigralo ubistvo. Mislim da je to već zastarelo. Za to više niko ne može da odgovara. Čak i u slučaju da neko može da bude osumnjičen, a da do sada nije vođen postupak, mislim da je i to zastarelo. Nema šansi da se više ikada bilo šta uradi. Zastarelo je i jedno i drugo, to mogu da vam kategorično potvrdim. Nema više ni minimum šansi da se išta pokrene protiv policajaca. Ništa se više ne može utvrđivati i utvrditi. Istinu može da utvrdi samo sud, a ako bi neko sad pokrenuo postupak, bilo ko od zainteresovanih da prigovori, odmah bi postupak morao da bude obustavljen, jer je zastarelo”, kaže Tapušković.