Srbija mora da ubrza reforme u oblasti nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, navela je Evropska komisija u najnovijem izveštaju o stanju vladavine prava u Srbiji, preneo je RTS.
„U nekim oblastima Srbija je postigla napredak uzakonodavnim i institucionalnim reformama, dok se u drugim suočava sa ozbiljnim kašenjima. Postoje oblasti u kojima rezultati počinju da se primećuju, dok u drugima još nema opipljivih rezultata“, ocenila je Evropska komisija u izveštaju koji je prošle nedelje uputila zemljama članicama, a u koji je RTS imao uvid.
Komisija navodi da je proces ustavnih reformi u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa trenutno „na čekanju“, od kada je Vlada u novembru 2018. podnela inicijativu Skupštini za izmenu Ustava.
„Srpske vlasti najavile su da se sledeći korak, glasanje na plenarnoj sednici Skupštine, očekuje posle parlamentarnih izbora na proleće 2020. godine“, navodi Komisija u izveštaju i podseća da je Venecijanska komisija ocenila da Vladin predlog izmena Ustava sledi njene preporuke.
Komisija ocenjuje da „sadašnji ustavni i zakonski okvir i dalje ostavlja prostor za neprimeren politički uticaj na pravosuđe.“
„Vladini zvaničnici, nekad i na najvišem nivou, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske procese, kao i pojedinačne sudije i tužioce. Kampanje u tabloidima usmeravane su na članove pravosuđa poznate po kritičkim stavovima oreformi pravosuđa“, navodi se u izveštaju.
Kako se dodaje, Pravilnik o ponašanju za članove parlamenta i Vlade o granicama dozvoljenog u komentarisanju sudskih odluka i postupaka ne predviđe nikakve sankcije, a Srbija tek treba da pruži informacije o njegovoj primeni.
U delu o efikasnosti sudova, izveštaj Komisije navodi da podaci za prvu polovinu 2019. godine pokazuju da se nastavlja trend smanjivanja broja dugih suđenja, starijih od dve godine.
Evropska komisija ocenjuje da postoji ozbiljno kašnjenje u koordinaciji antikorupcijskih politika, izmenama Zakona o finansiranju političkihaktivnosti, kao i u usvajanju izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnogznačaja, u odnosu na ranije postavljene rokove.
REM da štiti medijski pluralizam i ostvaruje svoje zadatke
Ocenjujući rad na Medijskoj strategiji, Komisija navodi da je Radna grupa koju je ponovo sazvala predsednica Vlade u septembru 2019, dovršila rad na nacrtu na „konsenzualan i transparentan“ način.
„U celini, od kada je u proleće 2018. godinepredsednica Vlade ponovo pokrenula proces, rad je bio inkluzivan i transparentan, ali medijska udruženja primećuju, međutim, da raniji nacrt koji je upućen Evropskoj komisiji u maju 2019. godine nije odobrila Radna grupa“, ističe se u izveštaju.
„Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nadnovinarima i dalje su zabrinjavajući, posebno na lokalnom nivou“, ocenjuje Evropska komisija i dodaje da je „politički i ekonomski uticaj na medije i dalje razlog za brigu“.
Nezavisnost REM treba da bude ojačanaomogućavanjem da štiti medijski pluralizam i da ostvaruje svoje zadatke u odnosu na programske promene koje narušavaju programski sadržaj koji je predviđen dozvolama za emitovanje, kao i davanjem ovlašćenja za izdavanje srazmernih novčanih kazni, navodi izveštaj.
Pozitivni koraci u primeni procedura za azil
U delu izveštaja o poglavlju 24 navodi se da postojepozitivni koraci u upravljanju granicama imigracijama, uključujući i primenu procedura za azil koje su u skladu sa evropskim standardima, borbi protiv sajber kriminala, trgovine ljudima, pranja novca.
„Sve navedeno trebalo bi da kao rezultat donese bolji učinak u borbi protiv organizovanog kriminala, proaktivniji pristup u finansijskim istragama i konfiskovanju nelegalno stečenih sredstava“, ocenjuje Komisija.
Šanse za otvaranje dva poglavlja do kraja godine
Rasprava o otvaranju novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom u svetlu izveštaja Evropske komisije počeće ove nedelje, na nivou radnih grupa za proširenje EU.
Srbija trenutno ima četiri poglavlja tehničkispremna za otvaranje, a diplomatski izvori u Briselu ocenjuju da je realno da u decembru budu otvorena dva ili jedno poglavlje.
Najbolje šanse da bude otvoreno ima poglavlje 4 o slobodnom kretanju kapitala, kao i poglavlje 2 o slobodnom kretanju radnika, dok su u proceduri odlučivanja i poglavlje 21 o transevropskim mrežama i poglavlje 14 o politici saobraćaja, prenose izvori u Briselu.
IZVOR: N1, FONET