Evropski parlament: Vlast u Srbiji koristi dezinformacije protiv opozicije

U državama poput Srbije, u kojima politikom dominira jedna stranka, dezinformacije i „lažne vesti“ teže da slede jednu „partijsku liniju“, služe interesima moćnika i podrivajući opoziciju, pokazuje najnovija studija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

 

Dezinformacije su endemski i sveprisutan deo politike na čitavom Zapadnom Balkanu, bez izuzetka, tvrdi  ovo telo Evropskog parlamenta. Ali, dok se o dezinformacijama često raspravlja u kontekstu spoljnih pretnji funkcionisanju demokratije, strani akteri nisu najvažniji krivci u našem regionu.

U konkurentnijim političkim okruženjima, poput Albanije i (donekle) Severne Makedonije, dezinformacije oportunistički koriste sve političke frakcije, težeći kratkoročnim ciljevima, a ne dugoročnim strategijama.

„Međunarodni akteri igraju relativno malu ulogu u širenju dezinformacija u Srbiji. Uprkos tome što je jedan od centralnih distributivnih kanala za transnacionalne dezinformacije u regionu upravo ruski Sputnjik Srbija sa sedištem u Beogradu“, navodi se u analizi.

U srpskom medijskom pejzažu dominiraju Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik države Aleksandar Vučić. Tokom poslednjih nekoliko godina izvestioci Evropskog parlamenta uočavaju pogoršanje kvaliteta medijskog izveštavanja, koje karakterišu povoljno izveštavanje i nedostatak kritičkog stava prema Vučiću i njegovim saradnicima, dodaje se u dokumentu.

Primarnu ulogu u kampanjama dezinformacija koje sponzoriše država igraju TV stanice (istaknuto TV Pink) i tabloidi, uključujući Kurir, Informer i Srpski telegraf, koji imaju značajan doseg i koriste se za odjek negativne kampanje vladajuće stranke protiv opozicije, pokazuje studija.

Analiza društvenih medija sprovedena za ovu studiju u međuvremenu je otkrila da je niz nacionalističkih publikacija (Nacionalist, Crvene Beretke, Intermagazin.rs, Sandžačke) i nekolicina uglednih pojedinaca (uključujući političare i jednog istaknutog ekonomskog analitičara) imalo posebno važnu ulogu u širenju dezinformacija.

Ove medije i pojedince karakteriše negativno izveštavanje o EU, NATO-u i zapadu uopšte, dok istovremeno neguju proruski diskurs.

Dodatno, postoje navodi o velikom broju lažnih profila, grupa i stranica na društvenim mrežama koji su korišćeni za širenje dezinformacija.

Na primer, u aprilu 2020. godine Tviter je u Srbiji izbrisao 8.558 Tviter naloga, uz obrazloženje da su to lažni profili povezani sa vladajućom strankom.

Iako su kampanje dezinformacija koje vodi Sputnjik Srbija istaknute u celom regionu, posebno u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori i severnoj Makedoniji, one nisu posebno vidljive u samoj Srbiji.

Čini se da su srpske i ruske državne poruke široko koordinisane na višem nivou.

Međutim, postojala su dva značajna izuzetka. Prvi je bio 2016. godine kada je predsednik Vučić podržao tvrdnje da je ruski GRU stajao iza pokušaja puča u Crnoj Gori, iznoseći osude iz Moskve.

Drugi izuzetak je bio letos kada je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova vulgarno optužila Vučića da se „prodao“ Vašingtonu zbog predloženog posla o ekonomskoj normalizaciji Kosova. Vladimir Putin se na kraju izvinio u njeno ime.

Generalno, čini se da se Sputnjik Srbije ne uključuje nezavisno u srpsku politiku na način na koji to čini u drugim zemljama regiona. Međutim, on proizvodi materijal koji srpski mediji (i drugi u regionu) mogu prenameniti kako bi postigli svoje ciljeve.

Kao takva, glavnica dezinformacija u Srbiji ima za cilj da oblikuje mišljenje o izborima, javnim ličnostima ili unutrašnju domaću politiku. 

Diskurzivna polja na kojima se vode ove bitke, međutim, veoma se razlikuju. Otprilike trećina pregledanih kampanja usredsređena je na NATO ili EU, trećina na posledice jugoslovenskih ratova i posleratnog „pomirenja“, a ostatak na izbornu politiku i COVID-19.

I domaći i strani akteri koriste dezinformacije da potkopaju kredibilitet Evropske unije na zapadnom Balkanu, pojačavajući i manipulišući postojećim podelama između „idealista EU“ (koji su posvećeni evropskom identitetu svoje zemlje) i „realista EU“ (koji se možda ne protive integraciji u EU, ali ne veruju da će se verovatno dogoditi).

Iako su Kina i Turska aktivne na ovom polju, u naporima za diskreditaciju EU dominira Rusija, koja održava široku infrastrukturu medijskih manipulacija širom regiona.

Izvor: Nova Ekonomija

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top