„Istina boli, pogled u ogledalo boli“

Predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Saša Mirković nije veliki optimista da se problem lažnih vesti može rešiti samoregulacijom, pa ni nekim oblicima regulacije, dok ne postoji volja većine medija da prihvate standarde.

„Kao neko ko je imao iskustvo i radio u državnoj upravi ,mogu da kažem da ne postoji ta medijska strategija, niti taj medijski zakon, koji mogu da se izbore sa fenomenom lažnih vesti ili postistine“, objasnio je Mirković.

On je FoNetu izjavio da je za to uslov volja većinskog broja pripadnika novinarskog ceha da se suoče sa ne baš prijatnom istinom u ogledalu, jer je jasno da su određene stvarine dopustive.

Prema njegovim rečima, još će veći problem biti kada tehnologija omogući da se svakodnevno objavljuju audio i video sadržaji u koje se mogu ubacivati glasovi i ličnosti.

„Tada će nastati zaista medijska džungla u kojoj će jako teško moći da se razabere šta je istina. Idemo krupnim koracima u tom smeru“, ocenio je Mirković, koji je do pre godinu dana bio državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja zadužen za medije.

Bilo bi ohrabrujuće kada bi štampani mediji prihvatili nadležnost Saveta za štampu, rekao je Mirković, ističući da je to samoregulatorno telo značajno napredovalo.

Uporedo je, međutim, počeo da jača i otpor kod nekadašnjih i sadašnjih članova koji ignorišu i ne objavljuju odluke Saveta, ukazao je Mirković.

„Imamo situaciju da se mediji oglušuju o odluke tog tela“, predočio je Mirković, koji smatra da je trend takav da će biti sve više otpora odlukama Saveta za štampu.

„Istina boli, pogled u ogledalo boli, pa se često dogagađa, kada niste zadovoljni onim što vidite, da poželite da razbijete ogledalo“, naglasio je Mirković.

U pogledu lažnih vesti, za Mirkovića je najupečatljiviji slučaj mladića iz Velesa u Makedoniji koji su američku predsedničku kampanju iskoristili za zaradu.

Oni su registrovali sajtove posvećene američkoj politici na kojima su prerađivali i objavljivali senzacionalističke vesti o Donaldu Trampu u vreme dok je on još bio kandidat za predsednika, podsetio je Mirković.

Tako su ključne pozicije na internet pretraživačima širom sveta, što im je donosilo zaradu.

Prema Mirkoviću, veliko smanjenje budžeta za reklamiranje dovelo je tradicionalne medije u situaciju da stalno budu u trci za tiražom i gledanošću, zbog čega se mnogo lakše odlučuju da koriste informacije sa društvenih mreža.

Problem je što se često radi o prenošenju neproverenih informacija i otuda imamo veliki broj neistina i lažnih vesti, smatra Mirković.

On ističe da je mnogo toga u domenu štampanih medija prepušteno samoregulaciji i da se na tom primeru pokazuje zrelost jednog društva i profesije.

Rad Saveta za štampu kao samoregulatornog tela i rad Regulatornog tela za elektronske medije su neophodni da sesituacija učini boljom, ocenio je Mirković i napomenuo da bise bilo kakvo mešanje države povezalo sa nečim lošim, čak ikada bi postojala dobra namera. Postoje oblici regulacije elektronskih medija koji mogu da budu bolje primenjeni u praksi.

Takodje, bitno je da nova Medijska strategija, koja se najavljuje, bude na tragu onoga što je definisano prethodnim dokumentom iz 2011. godine i da se trend reformi nastavi, izjavio je FoNetu predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Saša Mirković. Pošto je formirana brojna radna grupa predstavnika medijskih i novinarskih udruženja i stručnjaka, očekujem da se narednih meseci dobije prva verzija Strategije, naglasio je Mirković.

On smatra da bi bilo dobro da se poštuje redosled poteza, što znači se prvo usvoji Strategija, pa tek onda da se ide na izmene zakona ili eventualno usvajanje novih.

Trebalo bi nastaviti trend reformi počet Medijskom strategijom i zakonima usvojenim pre tri godine, poručio je Mirković, koji je do sredine 2016. bio državnih sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja zadućen za medije.

Šta god sada govorili predstavnici različitih medijskih i novinarskih udruženja, sve ono za šta su se zalagali 2011. pretočeno je u medijske zakone, ocenio je Mirković, koji smatra da su medijski zakoni „u priličnoj meri sprovedeni“. On je upozorio da ne bi bilo dobro da se sada u pogledu pravca medijskih reformi ođednom pojavljuju drugačiji tonovi, prilično suprotni onim iz 2011.godine.

Bitno je da se zna da je postojao konsenzus o ključnim stvarima iz Mediske strategije usvojene 2011.godine, naglasio je Mirković, a to su izlazak države iz vlasniike strukture medija i uvođenje projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

Prilikom izrade Medijske strategije, postojao je konsenzus i o sprovođenju digitalizacije, ali i usvajanju zakona o javnim servisima i njihovom finansiranju, zaključio je Mirković.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top