O izveštaju za 2019. godinu koji je Fridom haus upravo objavio, kao jedan od najvećih problema u Srbiji konstatuje se smanjenje medijskih sloboda. Najlošiji primeri, prema FH, su Pink i Informer, kao propagandna glasila vladajuće stranke. Za Cenzolovku o izveštaju govori Zelike Čaki, direktorka FH za Evropu i Evroaziju.
Nastao kao potreba za razumevanjem društveno-političkih promena u post-komunističkim zemljama Evrope i Centralne Azije, izveštaj Nacije u tranziciji predstavlja jedan od najznačajnijih godišnjih projekata američke nevladine organizacije Fridom haus.
Od 1995. godine, ovaj izveštaj donosi pregled promena relevantnih za očuvanje i unapređivanje demokratije, što je, pored zaštite ljudskih prava i građanskih sloboda jedan od ciljeva Fridom hausa
U izveštaju za 2019. godinu koji je Fridom haus upravo objavio, u Srbiji se, kao jedan od najvećih problema, konstatuje smanjenje medijskih sloboda (videti okvir).
O izveštaju smo razgovarali sa Zelike Čaki, direktorkom istraživanja Fridom hausa za Evropu i Evroaziju.
Cenzolovka: Rezultat vaše analize je, kako ste naveli, da su države kao što su Srbija, Mađarska i Crna Gora „napustile demokratske principe“ i da ih trenutno karakterišu “tranzicioni/hibridni režimi”. Šta podrazumevate pod ovim pojmom?
Zelike Čaki: Naši izveštaji Nacije u tranziciji koriste tipologoju koja kreće od – “konsolidovanih demokratija” i ide sve do “konsolidovanih autoritarnih režima” bazirano na demokratskom skoru koji se dodeljuje pojedinačnim državama.
Zajednička karakteristika sve tri zemlje, Mađarske, Srbije i Crne Gore je višegodišnji pad u kategorijama na osnovu kojih se vrši evaluacija, što uključuje lokalnu i nacionalnu upravu, izbore, stanje u medijima, nevladin sektor, pravosuđe i korupciju. Imajući sve ovo u vidu, došli smo do procene da su u pitanju tranzicioni/hibridni režimi.
VEĆINA MEDIJA POD KONTROLOM VLADAJUĆE STRANKE
Prema ovogodišnjem izveštaju Fridom hausa Nacije u tranziciji jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava je smanjenje medijskih sloboda. Izveštaj navodi kako je većina štampanih i elektronskih medija u zemlji pod kontrolom vladajuće stranke.
Kao najlošiji primeri, u izveštaju su izdvojeni TV Pink i Informer, za koje se kaže da služe kao propagandna glasila vladajuće stranke, promovišući stranku i njenog lidera demonizujući i kritikući njihove oponente.
Kako se dalje navodi u izveštaju, u manje ekstremnim slučajevima, nacionalna tlevizija RTS ili dnevnik Politika služe se suptilnijim provladinim izveštavanjem koje se između ostalog sastoji i u tome da se opoziciji i njenim aktivnostima daje vrlo malo prostora.
U kritičke glasove, izveštaj ubraja televiziju N1 I dnevnik Danas, navodeći da je njihov uticaj limitiran.
Kao najznačajnije medijske događaje prethodne godine, izveštaj između ostalog navodi govor predsednika Vučića u Davosu u kome je rekao da je ponosan na srpske ekonomske reforme, ali ne i na nivo medijskih sloboda, što su mnogi protumačili kao hipokriziju.
Izveštaj takođe podseća i na probleme sa usvajanjem medijske strategije, i slanje pogrešne verzije u Brisel, na puštanje Dragoljuba Simonovića iz pritvora koji, iako više nije predsednik opštine i dalje je član vladajuće stranke te na više od 15 tužbi koje je on uputio na račun svoje žrtve novinara Milana Jovanovića i vlasnika Žig Infa Željka Matorčevića.
Izveštaj se, takođe, detaljno bavi napadima na novinare, za koje kaže da uglavnom ostaju nekažnjeni, uključujući pretnje upućene redakciji N1 i Slobodanu Georgievu iz BIRN-a. Navodi i da je odbačena tužba protiv navodnog napadača na Matorčevića.
Izveštaj se bavio i slučajem upada pripadnika pokreta 1 od 5 miliona u zgradu RTS-a a i pohvalio je činejnicu da je 2019. godine četvoro ljudi osuđeno za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Više informacija možete pročitati OVDE.
IZVOR: Cenzolovka