Izveštavanje medija o LGBT osobama uglavnom neutralno, manji broj negativnih tekstova

Od ukupno 1.700 objavljenih članaka u dnevnoj štampi, najviše tekstova posvećenih LGBT populaciji objavljeno je u listu Danas, a po učestalosti praćenja ove teme slede Blic, Kurir i Informer, pokazalo je istraživanje Gej lezbejskog info centra, koje je predstavio aktivista Predrag Azdejković.

Najviše tekstova, 92 odsto, ima neutralnu konotaciju, četiri odsto ih je bilo s pozitivnom i isto toliko s negativnom konotacijom.

Ukupan broj negativno nastrojenih tekstova manji je za dva odsto u odnosu na 2015. godinu. Po broju negativnih tekstova prednjače Informer i Srpski telegraf, a slede ih Kurir i Alo. Tekstova s lošom konotacijom nije bilo u listovima 24 sata, Blic i Danas.

Kada je reč o nedeljnicima, o LGBT populaciji najviše su pisali NIN, Tabloid i Ekspres. Po broju negativni tekstova prednjače Tabloid, Pečat i Afera.

Među televizijama po broju priloga izdvaja se N1, a slede RTS i TV Prva. Na srpskim televizijama emitovano je ukupno 11 negativnih priloga, a od tog broja osam je emitovano na televiziji Kopernikus u emisiji „Dobro jutro sa Đukom“.

Među veb portalima o LGBT osobama najviše je pisao Blic, a prate ga b92.net i kurir.rs.

Najveći broj negativnih tekstova objavljen je sajtu srbin.info, a negativnih objava bilo je i na sajtovima vaseljenska.com, pravda.rs i informer.rs.

Događaj koji privlači najveću pažnju medija je Parada ponosa, a ekspertkinja za medijsku etiku Tamara Skroza ukazala je da nije problem u medijskoj zastupljenosti, pošto je pres kliping o izveštavanju sa tog događaja imao 1.200 strana.

Ipak, problem je način na koji se pristupa toj temi i konotacija koja se daje.

Skroza je kritikovala to što su najčešće u fokusu političari i javne ličnosti koje su se pojavile, a ne prava i život LGBT ljudi.

„Bitno je ko je od političara došao tamo da se nacrta, koje su pevačice nastupile i šta su obukle“, ocenila je Skroza.

Govoreći o žalbama koje su podnete Savetu za štampu, generalna sekretarka tog tela Gordana Novaković navela je da je u 2016. godini podneta 21 žalba što je više nego dvostruko u odnosu na 2015, kada ih je bilo 10.

Ipak, ona ne smatra da je veći broj žalbi posledica negativnijeg izveštavanja, već aktivizma nevladinih orgtanizacija koje sada učestalije prijavljuju takve slučajeve. Primetno je i da kritikovani mediji sve češće uvažavaju stav Saveta za štampu i tako unapređuju svoje izveštavanje.

Komisja je u devet slučajeva utvrdila prekršaj Kodeksa novinara Srbije, dok je u dva slučaja utvrdila da toga nije bilo. Najčešće „kažnjavan“ medij bio je Srpski telegraf sa tri javne javne opomene.

Predstavnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pravnik Relja Pantić naveo je da je od ukupnog broja pritužbi koje toj instituciji stignu na račun medija i njihovog izvešravanja 47 odsto ima veze sa LGBT zajednicom.

Na skupu u Pres centru Udruženja novinara Srbije učestvovao je i državni sekretar Ministarsva za kulturu i informisanje Nino Brajović, koji je ocenio da problem predstavlja slaba mogućnost kažnjavanja za one koji u medijima ne poštuju ljudska prava i najavio da će ministarvo raditi na tome da se zakonodavstvo u toj oblasti unapredi.

Izvor: Beta, UNS

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top