Javne rasprave – učešće građana u kreiranju budžeta

Novac koji država i lokalne samouprave raspolažu u svojim budžetima predstavlja novac svih građana, tako je i logično da osim preko izabranih predstavnika u vlasti građani imaju mogućnost da neposredno utiču na način kako će on biti raspoređen u toku jedne budžetske godine.

 

Sam proces kreiranja budžeta, pre upućivanja konačnog predloga lokalnoj skupštini na odlučivanje  uključuje i predstavljanje nacrta budžeta javnosti. Građani bi morali da imaju mogućnost da iznesu svoje mišljenje o prioritetima za obnovu i izgradnju i upute konkretne predloge za koje namene bi novac trebalo da se utroši.

Postoji više modela uključivanja javnosti u sam proces kreiranja budžeta. Neki od njih su kao obaveza predviđeni zakonima i odlukama na lokalnom nivou, dok drugi mogu da predstavljaju korisne mehanizme preko kojih se animiraju pojedinci u zajednici da aktivnije učestvuju u procesima odlučivanja. Lokalne samouprave, među njima i Grad Požarevac prethodnih godina su tako pokretale centralizovane javne rasprave i zborove po mesnim zajednicama, sastanke sa predstavnicima civilnog sektora, sprovodile ankete i koristile druge modilatitete za pozivanje građana da se izjasne o prioritetima, kao što su promotivni materijali, brošure, bilteni i drugo.

Zakon o lokalnoj samoupravi sa izmenama koje su usvojene 2018.godine predviđa obavezu lokalnih organa vlasti da uključuju građane u procese donošenja odluka i izjašnjavanje o dokumentima od javnog značaja. Zakon je regulisao obaveznan postupak javne rasprave za planiranje investicija u odluci o budžetu počev od pripreme odluke o budžetu za 2019. godinu.

Statutom, koji predstavlja najviši pravni akt lokalne samouprave, uređeno je sprovođenje obaveznog postupka javne rasprave prilikom pripreme statuta, budžeta (u delu planiranja investicija) i drugih akata, poput planske dokumentacije ili strateških dokumenata. U odeljku „Javnost rada“ u Statutu Grada Požarevca navodi se da je rad organa Grada javna, osim u slučajevima predviđenih zakonom. Javnost rada i obaveštavanje građana po pravilu se obezbeđuje i organizovanjem javnih rasprava o predlozima za donošenje akata i u drugim prilikama, u skladu sa zakonom, statutom i odlukama organa Grada.

Javna rasprava je statutom definisana i predstavljena kao skup različitih aktivnosti, preduzetih u unapred predviđenom vremenskom okviru, u cilju pribavljanja predloga i stavova građana o nacrtu nekog akta. Organi Grada dužni su da održe najmanje jednu javnu raspravu u postupku pripreme statuta, odluke o budžetu Grada (u delu planiranja investicija), pripreme strateških planova razvoja, utvrđivanja stopa izvornih prihoda Grada, pripreme prostornih i urbanističkih planova i u drugim slučajevima predviđenim zakonom i statutom Grada.

Za organizovanje javne rasprave zaduženo je Gradsko veće koje određuje način sprovođenja, mesto i vreme trajanja javne rasprave. Gradsko veće upućuje javni poziv građanima, udruženjima, stručnoj i ostaloj javnosti, za učešće u javnoj raspravi. Javni poziv za učešće na javnoj raspravi, objavljuje se na internet prezentaciji Grada i na drugi pogodan način. Uz javni poziv obavezno se objavljuje program sprovođenja javne rasprave, kao i nacrt akta koji je predmet javne rasprave. Gradsko veće može uputiti poziv za učešće na javnoj raspravi određenim pojedincima, predstavnicima organa, organizacija i udruženja za koje smatra da su zainteresovani za akt koji se razmatra. O toku javne rasprave sačinjava se izveštaj koji sadrži sve predloge i sugestije iznete u javnoj raspravi, kao i stavove organa nadležnog za pripremu predloga akta o podnetim predlozima i sugestijama sa obrazloženjem razloga za njihovo prihvatanje, odnosno neprihvatanje.

Izveštaj o javnoj raspravi objavljuje se na internet prezentaciji Grada i na drugi pogodan način, regulisano je Statutom. Način i postupak organizovanja, sprovođenja i trajanja javne rasprave bliže se uređuje posebnom Odlukom o javnoj raspravi koju donosi Skupština. Organ nadležan za utvrđivanje predloga akta o kojem je sprovedena javna rasprava, dužan je da prilikom utvrđivanja predloga akta vodi računa o sugestijama i predlozima datim u javnoj raspravi.

Međutim, samo regulisanje obaveze raspisivanja javnih rasprava u kreiranju budžeta bez sveobuhvatne edukacije građana u razumevanju budžeta i lokalnih finansija,gubi smisao. Zbog toga  je nužno da se ulože dodatni napori da se dokument približi građanima, odnosno da se na jednostavan i razumljiv način pruže najvažnije informacije o planiranju budžeta, njegovom finansiranju i trošenju. Kako se najveći deo sredstava u budžet sliva naplatom poreza, obaveza je lokalnih samouprava da njime raspolažu u najboljem interesu zajednice i da građanima predstave tačne, precizne i razumljive informacije, što je i bitno za animiranje što većeg broja ljudi, a može se reči i ključno za unapređenje komunikacije i zadovoljstva građana upravom koja oslušukuje njihove potrebe.

Predsednica ekološkog udruženja SOVA, Ana Berišić smatra da gradjani nisu dovoljni upoznati kako se raspolaže budžetom.  „Čak mislim da gradjani nemaju predstavu o tome da oni mogu da učestvuju u pripremi budžeta za predstojeću godinu, kao gradjani. Mislim da su stranke uzele previše maha, da u svesti ljudi ne postoji saznanje da je gradjanin taj koji odlučuje i koji se pita za mišljenje. Kada bi imali masovnost pojedinaca kao gradjanina, koji zastupa samo svoje mišljenje, smatram da bismo daleko dogurali“.

Po pitanju edukacije, Berišić smatra da se na tome nedovoljno radi.

„Lokalna samouprava nema pripremu običnih gradjana za učestvovanje na javnoj raspravi budžeta niti bilo koje druge teme. Lokalna samouprava mora da osnažuje pojedince znanjem i ohrabri ih za društveno delovanje“.

Pred donošenje konačnog predloga budžeta za 2021.godinu, lokalna samouprava u Požarevcu objavila je nacrt predloga odluke o budžetu  i plan javnih investicija. U prvoj polovini decembra  u posebnim okolnostima zbog  epidemije COVID-19 i vanredne situacije, sprovedene su javne rasprave o ovim dokumentima. Jedna od zamerki na ove postupke odnosi se na kratke rokove koji su građani imali na raspolaganju da upute komentare, predloge i sugestije na dokumente. Naime, javne rasprave o Planu investicija i Nacrtu predloga budžeta održavale su se u periodu od 9.decembra do 15.decembra. Što se transparentnosti tiče, grad je dokumenta, pozive i izveštaje objavio na zvaničnoj internet strani. Poziv građanima za učešće upućen je i direktno preko pojedinih medija. Građani su svoje komentare, predloge i sugestije mogli da upute poštom, elektronskim putem ili da ih lično dostave u pisarnici lokalne uprave.

Berišić smatra da u trenutnoj situaciji se prelazak na onlajn način može smatrati razumljivim, ali dodaje da je bilo nužno da se omogući duži vremenski period za dostavljanje predloga.

„Smatram da je Grad Požarevac našao pravi način da omogući gradjanima da predaju predloge za pripremu bužeta 2021. sa obzirom na epidemiološku situaciju. Participiranje gradjana sa predlozima se  moglo izvršiti preko email pošte ili pismeno predati predloge u pisarnici. Jedino što zameram je kratak vremenski period za pripremu predloga i njegovo slanje“.

Grad Požarevac je budžet za 2021.godinu usvojio nakon sprovedenih javnih rasprava koje su sprovedene na nacrt budžeta i predlog plana investicija.Iako zbog epidemijske situacije u vezi COVID-19 nije bilo neposrednog susreta građana sa predstavnicima lokalne vlasti, primetno je da se u raspravu o planu investicija uključio veći broj građana. S druge strane, odziv u raspravi o nacrtu budžeta bio je relativno skroman.

U kratkim crtama, budžetom za 2021.godinu predviđeni su manji rashodi nego što je to bilo planirano 2020.godine, u iznosu nešto nižem od 5 milijardi dinara. Neka od najbitnijih izdvajanja za realizaciju koja su planirana odnose se na opremanje reciklažnog centra za komunalni otpad, pristupanje izradi projekta regionalne deponije, početak izgradnje severnog kolektora kišne kanalizacije i novu organizacija gradskog autobuskog prevoza.

U javnoj raspravi o planu investicija za 2021.godinu, grad je predstavio 15 novih investicija, ukupne vrednosti 185 miliona dinara. U periodu javne rasprave lokalnoj samoupravi su pristigle 23 primedbe i pitanja od 13 građana, a na koje su objavljeni i odgovori u pisanoj formi. Osim stanovnika Požarevca, u dostavljanju primedbi i komentara bili su aktivni i stanovnici Kostolca i jednog broja okolnih sela koja pripadaju teritoriji Grada.

Građani su se uglavnom raspitivali i infrastrukturnim ulaganjima u delovima naselja u kojima živi ili koji se odnose na poboljšanje uslova života u njima. Deo pitanja, primedbi i sugestija odnosio se na veće investicije koje se, recimo, odnose na upravljanje otpadom, sport i rekreaciju, ozelenjavanje.

Tatijana Stojadinović, odbornica DJB

Tako je građanka Tatjana Stojadinović koja je i odbornica opozicione DJB u parlamentu uputila primedbu vezanu za izradu projekta zatvorenog bazena u Požarevcu i dobila odgovor da je izrada idejnog projekta u toku, da je novac obezbeđen još u budžetu za 2018.godine, kao i da je u postupku izrada elaborata geodetskih ispitivanja za lokaciju bazena.

Ona i građanka Dragana Spasojević, takođe odbornica opozicije iz RIIS Istok, svaka ponaosob, uputile su primedbe u vezi trenutne lokacije buvlje pijace u Požarevcu i dobile odgovor je da je u predlogu plana Komunalnih službi predviđena izrada projektno tehničke dokumentacije za novu lokaciju.

Građani su dobili i odgovore vezane za uspostavljanje sistemskog pristupa sa EPS-om u održavanju kritičnih delova niskonaponske strujne mreže u Požarevcu (Tatjana Stojadinović) i priprema za pristupanje izradi projekta ozelenjavanja grada (Nikola Nikolić).

Građanin Zoran Đokić, ali i odbornik DJB, predložio je izgradnju prihvatilišta za beskućnike, a u odgovoru je navedeno da će grad preduzeti radnje na pripremi dokumentacije i pribavljanju dozvola i uslova, kako bi se odvojio novac u budžetu za tu namenu.

Građanin Slobodan Vasić, takođe odbornik DJB, predložio je osnivanje Fonda solidarnosti, kao i izgradnju socijalnih stanova i dobio odgovor da je grad formirao komisiju za proveru socijalnih stanova i da namerava da aplicira za novac za obezbeđivanje smeštaja za 21 porodicu sa područja Grada.

Građanin Nikola Radišić je između ostalog imao sugestije na plan investicija koje se odnose na formiranje javnog gradskog saobraćajnog preduzeća, izgradnju odvoda za fontanu u Tabačkoj čaršiji, revitalizaciju nekadašnjih fontana u Požarevcu, revitalizaciju etno parka na brdu Tulba, projekat zatvorenog bazena, projekat akva parka u Ljubičevu.

Građanki Ani Berišić upućen je vrlo detaljan odgovor u vezi planiranih ulaganja u primarnoj selekciji otpada. Ona  je, između ostalog, pokazala interesovanje u pogledu kvaliteta vazduha i vode u gradu, kao i funkcionisanju azila za pse lutalice.  Berišić kaže da nije zadovoljna odgovorima koje je dobila ni po jednoj tački predloga.

Ana Berišić, predsednica udružanja “Sova”

„Dobila sam odgovor da je sve u redu u azilu i da ne slušam nečije komentare. Napisali su da se radi na rešavanju vodosnabdevanja i sistema prerade otpadnih voda sa Vladom. Nisam dobila odgovor za fabriku pijaće vode čiji je sastav kod nas veoma diskutabilan. Za monotoring kvaliteta vazduha sam dobila odgovor da se sve radi po pitanju smanjenja zagadjenja vazuha, ali ne i odgovor da li grad planira da postavi senzore za merenje kvaliteta vazduha. Zato smo mi krenuli sami to radimo.“

Kaže da generalno nije zadovoljna odgovorima.

„Sve nedorečeno i pisano u budućnosti, a i retko šta su uzeli u obzir.“ 

U javnoj raspravi o Nacrtu budžeta Grada Požarevca za 2021. Godinu primedbe i sugestije na dokument upućene od svega tri subjekta.

U izveštaju Odeljenja za budžet i finansije o sprovedenoj javnoj raspravi, prikazano je da su izvršnoj vlasti upućene sugestije i primedbe svega dva fizička lica i jedne političke organizacije.

Građanka Mirjana Jovanović podsetila je lokalanu upravu da je još 6.marta ove godine upućen pisani zahtev grupe građana iz ulice Lole Ribara u vezi izmeštanja lokacije za vašar, gde su navedeni problemi koji nastaju tokom ove manifestacije za građane koji žive ili rade u toj ulici. Kako je tada podnosiocima zahteva rečeno da je u toku izrada Plana detaljne regulacije i nalaženje nove lokacije, primedba građanke je da u Nacrtu nije moguće videti da li je novac u budžetu opredeljen za ove namene.

Građanin Dejan Dačić podsetio je da je potrebno izvršiti asfaltiranje ulice Radovana Dragovića u Požarevcu. U toj ulici su u poslednje četiri godine izvođeni radovi na fekalnoj kanalizaciji i delimično zameni azbestnog cevovoda. Ulica nije vraćena u pređašnje stanje, niti asfaltirana, a obećanja su davana, olako, zaključio je on. Građanin Dačić je naveo i da je prema njegovim saznanjima projekat za asfaltiranje ulice završen, a sugerisao je da ova investicija bude uključena u konačan predlog budžeta za javne investicije. „I ne samo budžetirano, već i da u prioritetu budu završeni radovi“, naveo je on.

Stranka slobode i pravde uputila je više primedbi i sugestija. Oni smatraju da je budžet sadržajno netransparentan, rashodi i izdaci uopšteno i načelno prikazani, tako da prosečan građanin u većini slučajeva ne može znati za šta će se konkretno određena sredstva utrošiti. Iz strukture rashoda nije moguće utvrditi koje su mere neophodne za sprečavanje širenja i suzbijanje COVID-19. Nejasno je šta sve potpada pod javnom higijenom, koji su to godišnji programi sportskih organizacija koji se sufinansiraju i zašto su izdvajanja za poljoprivredu neprimereno mala. U SSP smatraju da se nedovoljno vodi računa o trenutnim društvenim prilikama i opštem interesu lokalnog stanovništva. Nejasno je i šta sve potpada pod održavanje zelenila, održavanje lokalnih puteva i trotoara i zimsko održavanje ulica. Primedba je upućena što Nacrtom nisu opredeljena sredstva za konkretne mere pomoći lokalnoj privredi za ublažavanje posledica pandemije. SSP je navela da je nejasno kojim preduzećima se opredeljuju tekuće subvencije od 25 miliona dinara iz Programa lokalnog ekonomskog razvoja i da li će sva privatna preduzeća moći da konkurišu za subvencije i imaju jednak tretman prilikom odlučivanja o dodeli.  Konačno, u nacrtu se ne navodi za koju namenu i kojim javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama se opredeljuju subvencije iz budžeta.

Iako je bilo sadržajnih sugestija i primedbi tokom održanih javnih rasprava, uočjivo je da je značajan broj građana koji su učestvovali u procesu javne rasprave u prethodnom periodu bilo aktivno na društvenoj sceni u gradu, da je izostalo učešće predlagača ispred organizacija civilnog društva (nacrt budžeta), kao i da je korpus opozicionih političkih subjekata u Gradu Požarevcu pokazao zanemarljivo interesovanje za ovaj proces. Takođe, upitno je u kojoj meri su sugestije građana uticale na konačan predlog budžeta koji je skupština usvojila krajem decembra.

Berišić smatra da su građani imali minimalnu mogućnost dautiču na budžetske dokumente. „Normalnim putem, ako bi merili od 0 do 10, rekla bih 2 jer je sve odlučeno unapred. Možda mogu da se koriguju neke sitni delovi. Ukoliko dodje do ujedinjavanja gradjanja i njihovog protesta po pitanju neke teme ili odluke, pritiskom na nadležne, moguće je doći do promena.“

Upitana da prokomentariše kvalitet komunikacije građana i nevladinih organizacija sa predstavnicima vlasti, Berišić je odgovorila da komunikacija ne postoji ukoliko se po određenom  pitanju ne uključi više organizacija i udruženja.

Kada je u pitanju informisanje i obaveštavanje, ona smatra da na tom polju svi mogu da učine više.

„Mogli bismo bolje i više da doprinesemo boljoj obaveštenosti građana o budžetu i aktiviranju u procesu predlaganja. Smatram da na tome treba da se potencira i da svaki gradjanin treba zna gde su ulaže njegov novac i da se za to pita. Ljudi se generalno plaše opozicionih stranaka, a ujedno nemaju hrabrosti i volje da istupe kao gradjani jer smatraju da se njihov glas neće čuti. Smatram da mediji imaju moć i priliku da utiču na svest pojedinaca i samim tim da ohrabre gradjane za delovanje i  da na tome treba više da porade“, kaže ona.  Berišić zaključuje da nevladin sektor uglavnom okupljuje ljude koji žele da promene nešto u svom okruženju, ali i da je nužna upornost i istrajnost da bi došlo do željenih promena.

Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top