Kako bi bolje razumeli smisao i pojam budžeta, možda je najbolje porediti ga sa sopstvenim novčanikom. Sav novac koji nam se slije u novčanik ili ga koristimo za razna plaćanja u toku jedne godine predstavlja naš lični budžet.
Budžet može biti i porodični i predstavlja sve prihode i odlive novca članova porodice i domaćinstva, mada samo retki među nama vode striktnu evidenciju o tome koliko smo u određenom periodu uneli novca u dom, a koliko smo potrošili za razne potrepštine, poput nabavke hrane ili odeće, odnosno obaveza kao što je izmirivanje računa za usluge koje dobijamo od javnih preduzeća ili privatnih distributera (voda, struja, internet, mobilna telefonija…). Među obavezama su i porezi i drugi nameti koje država koristi za popunjavanje svojih budžeta, republičkog, pokrajinskog ili lokalnog.
Ukoliko bi u jednoj godini uspešno vodili evidenciju svih prihoda i rahoda, recimo, u okviru svog domaćinstva, bili bi smo u mogućnosti da relativno uspešno napravimo godišnju prognozu priliva i odliva novca (plan budžeta) i tako efikasnije upravljamo svojim finansijama.
U suštini, budžet države, odnosno lokalne samouprave predstavlja prognozu prihoda i rashoda u jednoj godini, sa taksativno navedenim izvorima odakle novac dolazi, tj. za koje namene bi trebalo da se potroši. Ukoliko dođe do značajnijih promena, pa se ispostavi da je priliv novca od određenih izvora povećan ili smanjen u odnosu na očekivanja, ili neke troškove nije realno moguće realizovati, pristupa se rebalansu. Manje opštine u Srbiji mogu da izvrše i do nekoliko rebalansa u toku godine, dok Grad Požarevac najčešće godinu okonča sa dve izmene plana budžeta.
U ovom tekstu nećemo se baviti republičkim budžetom, osim u onom delu na koji on utiče na budžete lokalnih samouprava kao što je Grad Požarevac.
Pre donošenja odluke (plana) o budžetu za narednu godinu, propisane su smernice koje se oslanjaju na npr. fiskalnu strategiju države u narednoj godini ili zakone koji uređuju uvećanje zarada. Fiskalnom strategijom su date prognoze kretanja inflacije i bruto društvenog proizvoda (produkcija roba i usluga, ostvarena u državnoj ekonomiji , bez obzira na vlasništvo) Određenim zaposlenima plate se isplaćuju iz budžeta, a propisano je kako bi u narednoj godini trebalo da se kreće njihov rast.
Kada svi oni koji koriste budžetska sredstva usklade svoje godišnje planove, može se pristupiti izradi budžeta.
„Na osnovu Zakona o budžetskom sistemu i Uputstva za pripremanje Odluke o budžetu lokalne vlasti za 2021.godinu i projekcija za 2022. i 2023.godinu Ministarstva finansija, Odeljenje za budžet i finansije Grada Požarevca donelo je uputstvo za pripremu budžeta 27.jula. Uputsvo je dostavljeno svim korisnicima budžeta, odeljenjima, službama gradske uprave i članovima gradskog veća i objavljeno na zvaničnoj internet strani“, kaže gradonačelnik Požarevca, Saša Pavlović. On navodi da su u uputstvu navedene osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu budžeta, opis planirane politike lokalne vlasti, procena prihoda i primanja, kao i rashoda.
„U skladu sa kasnije donetom fiskalnom strategijom za 2021.godinu i pratećim dokumentima, uputstvo je revidirano u novembru. Na osnovu predloga dostavljenih planova korisnika budžeta izrađen je nacrt budžeta, a nakon javne rasprave o nacrtu i planu javnih investicija, u predlog su unete sugestije i primedbe“, kaže on.
Kada su u pitanju smernice koje je država propisala za 2021.godinu, one se oslanjaju na prognozi da bi nakon realnog pada od 1 odsto u 2020. bruto društveni proizvod 2021.godine trebalo da poraste za 6 procenata. Prognozirani rast potrošačkih cena je oko 2 odsto. Zaposlenima koji primaju zarade iz budžeta predviđeno je povećanje decembarskih plata za 3,5% i martovskih za 5%.
Država je odredila i smernice usled situacije vezane za pandemiju COVID-19, a na osnovu preporuke
Ministarstva finansija, prilikom pripremanja Nacrta Odluke o budžetu Grada Požarevca za 2021. godinu uključeno je finansiranje svih mera iz nadležnosti lokalne samouprave koje su neophodne za sprečavanje pojave širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti, dok je prilikom planiranja rashoda i izdataka izvršen raspored sredstava u odnosu na obaveze čije izmirenje je prioritetno.
Šta puni lokalni budžet?
Najjednostavniji odgovor je da to činimo svi mi.
Državnu „kasicu-prasicu“ između ostalog punimo plaćanjem poreza. Bilo da je to porez na dodatu vrednost (PDV) koji, na primer, plaćamo za kupljenu robu u prodavnici ili je to iznos koji nam se odbija na mesečnu platu. To što vam je leglo u banci je vaše, a država je već uzela svoj deo.
Tako u lokalnom budžetu imamo poreske prihode. Deo njih ostvaruje sama lokalna smouprava naplatom od građana, kao što je porez na imovinu. Kada je reč o prihodima od poreza na zarade, novac ide republici koja u određenom procentu sredstva vraća lokalnoj samoupravi.
U budžetu imamo i porez na dobra i usluge koji čine razne takse i naknade. Taksa može biti zakup javne površine za prodaju neke robe, a naknada novac koji elektrane i kopovi plaćaju za emisije štetnih gasova u proizvodnji.
Lokalni budžet se puni i ne poreskim prihodima, a to su namenski i nenamenski transferi od drugih nivoa vlasti, prihodi koji lokalna samouprava ostvaruje od svoje imovine i prodaje, gde se pojavljuju recimo administrativne takse, prihod od plaćanja usluge boravka dece u vrtićima, novčane kazne u saobraćaju i drugo. Najveći deo prihoda koji jedna lokalna samouprava ostvaruje čine ustupljeni i izvorni prihodi. Kako to izgleda u slučaju Požarevca i kakav je odnos prihoda, može se videti na ilustraciji iz Odluke o budžetu:
Gde odlazi novac iz budžeta?
Postoji više načina da se to objasni kroz konkretnu podelu po oblastima.
Po osnovnim namenama odlazi na:
–tekuće rashode u koje spadaju rashodi za zaposlene (poput plata, socijalnih doprinosa, nagrada), korišćenje roba i usluga (troškovi, usluge, održavanje), subvencije (mahom namenska sredstva koje dobijaju javna preduzeća za opremanje ili puko održavanje poslovanja pozitvnog poslovanja), donacije, dotacije, transfere (novac koji se usmerava kostolačkoj opštini, program zapošljavanja, kupovina novog rendgena za Dom zdravlja), socijalno osiguranje (jednokratna pomoć, prevoz učenika, učeničke nagrade i dr.), ostali rashodi (dotacije NVO, naknade štete za ujede pasa lutalica, kazne i penali koje se plaćaju iz budžeta).
–izdatke za nefinansijsku imovinu (investicije – ulaganja u zgrade i građevinske objekte, mašine i opremu, zemljište)
–nabavku finansijske imovine
Po funkcionalnoj klasifikaciji:
Socijalna zaštita (porodica, deca), opšte javne usluge, javni red i bezbednost (sudovi), ekonomski poslovi (poljoprivreda, drumski saobraćaj, turizam), zaštita životne sredine (upravljanje otpadom, upravljanje otpadnim vodama, smanjenje zagađenosti), poslovi stanovanja i zajednice (vodosnabdevanje, ulična rasveta), zdravstvo, sport i kultura, obrazovanje.
Po programima (u gradovima i opštinama može da se razlikuje, a navodimo primer Požarevca):
Stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje, komunalne delatnosti, lokalni ekonomski razvoj,
razvoj turizma, poljoprivreda i ruralni razvoj, zaštita životne sredine, organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, predškolsko, osnovno obrazovanje, srednje obrazovanje, socijalna i dečija zaštita, zdravstvena zaštita, razvoj kulture i informisanja, razvoj sporta i omladine, opšte usluge lokalne samouprave i politički sistem lokalne samouprave.
Kapitalne investicije
Iskazana inesticije iz budžeta vredne više od 5 miliona dinara pojedinačno u budžetima se iskazuju u posebnoj koloni (od aflatiranja puteva, formiranja novih drvoreda do izgradnje novih vrtića).
Višak ili manjak novca
Deficit (razlika u troškovima u odnosu na prihode tokom budžetskog perioda) i suficit (javlja se u slučaju kada su budžetski prihodi veći od budžetskih rashoda) imaju svoju ulogu. Postojanje i finansiranje deficita može imati za posledicu inflaciju, suficit obično predstavlja kočnicu ekonomskoj aktivnosti, te je većina ekonomista stoga naklonjena uravnoteženom budžetu. U lokalnim budžetima najčešće imamo situaciju da su u deficitu, odnosno da grad ili opština nisu ostvarili dovoljno novca da pokriju finansiranje svega onoga što su završili u toku godine. Suficit predstavlja suprotnu situaciju. Neutrošen novac se prebacuje u narednu budžetsku godinu, a u slučaju nedostatka novca, mora se uzeti kredit ili odustati od ambicioznih planova u narednoj godini. Ni jedno ni drugo nije dobro kada značajno odstupa od plana.
Budžet Požarevca
Sažetak:
Grad u 2021.godini očekuje da će ostvariti ukupna primanja primanja od blizu 3,3 milijarde dinara, dok će iz 2020.godine preneti oko 1,7 milijardi dinara neutrošenog novca.
Očekivani poreski prihodi su oko 2,4 milijarde dinara. Za investicije je planirano oko 1.2 milijarde dinara, dok bi u 2021- iz budžeta trebalo da se isplati nešto više od 140 miliona dinara subvencija.
Ko se finansira iz budžeta?
-direktni korisnici: Gradonačelnik, Gradsko veće, Skupština grada, Gradsko pravobranilaštvo, Gradska uprava
– Indirektni korisnici: Centar za kulturu, Narodna biblioteka, Narodni muzej, Galerija „Milena P. Barili“, Istorijski arhiv, Sportski centar, Gradski ženski hor „Barili“, 37 mesnih zajednica Turistička organizacija i Predškolska ustanova
Ostali korisnici: Gradska opština Kostolac, škole, Dom zdravlja, Centar za socijalni rad, udruženja građana, nevladine organizacije, sportske organizacije itd.
Prihodi i primanja budžeta Požarevca
Poreski prihodi iznose 2.440.969.616 dinara. Predstavljaju vrstu javnih prihoda koji se prikupljaju obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat
Donacije, pomoći i transferi iznose 159.467.695 dinara. Donacije se dobijaju od domaćih i međunarodnih donatora i organizacija za različite projekte. Transferi podrazumevaju prenos
sredstava od nivoa Republike Srbije opštinskom nivou vlasti. Mogu biti namenski (za tačno utvrđene namene) ili nenamenski (nije im unapred utvrđena namena te se mogu u skladu sa zakonom koristiti za bilo koje svrhe)
Neporeski prihodi iznose 653.041.208 dinara. Oni su vrsta javnih prihoda koji se naplaćuju za korišćenje javnih dobara (naknade), pružanje javnih usluga (takse) ili zbog korišćenja ugovornih ili zakonskih odredbi (kazne i penali)
Primanja od prodaje nefinansijske imovine iznose 7.472.061 dinara. Ova primanja se ostvaruju prodajom nepokretnosti i pokretnih stvari u vlasništvu grada.
Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine ostvaruju se sa 200.000 dinara. Predstavljaju prilive po osnovu primanja od zaduživanja kod poslovnih banaka u zemlji u korist nivoa gradova.
Primanja od prodaje finansijske imovine predstavljaju prilive po osnovu prodaje domaćih akcija i ostalog kapitala u korist nivoa gradova
Preneta sredstva iz ranijih godina iznose 1.648.152.016 dinara. Predstavljaju preneta neutrošena sredstva po ugovorenim obavezama iz prethodne godine i deo viška prihoda budžeta grada koji nisu potrošeni u prethodnoj budžetskoj godini.
Na šta se troši novac?
Rashodi za zaposlene iznose 781.642.991 dinara. Rashodi za zaposlene predstavljaju sve troškove za zaposlene, kako u upravi tako i kod budžetskih korisnika
Korišćenje roba i usluga, iznos 1.299.879.943 dinara. Korišćenje roba i usluga obuhvataju stalne troškove (energetske usluge, komunalne usluge, troškove osiguranja i dr.), putne troškove, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, troškove materijala i tekuće popravke i održavanje
Dotacije i transferi su planirani na 666.960.803 dinara. Predstavljaju troškovw koje lokalna samouprava ima za isplatu institucijama koje su u primarnoj nadležnosti centralnog nivoa kao što su škole, centar za socijalni rad, dom zdravlja
Ostali rashodi su 233.195.241 dinara. Obuhvataju dotacije nevladinim organizacijama, poreze, takse, novčane kazne
Subvencije su planirane na 141.780.001 dinar. Odobravaju se za funkcionisanje međumesnog prevoza i poljoprivrednim proizvođačima
Socijalna zaštita se finansira sa 103.366.196 dinara. Obuhvata sve troškove isplate socijalne
pomoći za različite kategorije građana.
Budžetska rezerva je 108.500.000 dinara. Predstavlja novac koji se koristi za neplanirane ili nedovoljno planirane svrhe, kao i u slučaju vanrednih okolnosti
Kapitalni izdaci su 1.193.173.501 dinara. Predstavljaju troškovi za izgradnju novih, ili investiciono održavanje postojećih objekata, nabavku opreme, mašina zemljišta i slično
Da li grad kroz budžet može da finansira sve potrebe u jednoj godini? Ne može, iako bi se nekome iznos od blizu 5 milijardi učinio dovoljnim za to. Međutim, nedostajuća sredstva može da obezbedi preko konkursa.
„Mi kao grad planiramo da učestvujemo na konkursima nadležnih ministarstava. Oni iziskuju određeno učešće grada, zbog čega je dobro imati ovakvu rezervu (108,5 miliona) i aktivirati je ako grad dobije sredstva“, kaže gradonačelnik Pavlović.
Budžet je projekcija, ali koliko je izvesno njegovo ostvarenje? Pavlović kaže da je najveća neizvesnost vezana za pandemiju koronavirusa.
„Pandemija COVID-19“ i njeni efekti na svetska i domaća kretanja u potpunosti su obeležili 2020.godinu. U ovoj godini imamo neizvesnost u pogledu dinamike privrednog oporavka, dužine trajanja krize i efekata koji će se nastaviti u 2021.godini“, navodi on.
Drugim rečima, budžet je planiran na osnovu situacije i izvršenja tokom pandemije. To znači i da su prihodi planirani na nižem nivou nego što su bili projektovani 2020.godine i to za oko 222 miliona dinara, dok je čitav budžet i do 700 miliona niži od projekcija koje su važile u jednom periodu prošle godine.
Prema gradonačelniku, time se izbegava mogućnost da se tokom godine pokriva gubitak u prihodima i prave hitni rebalansi. On smatra da je Požarevac u 2020.godini imao zdrav budžet pa je mogao da pokrije minus od 450 miliona koji se javio zbog posledica pandemije COVID-19.
Pandemija utiče na ekonomska kretanja i u 2021.godini, a koliko je Požarevac svoj budžet postavio realno i na osnovu iskustava iz prošle godine pokazaće se kroz ostvarenja, odnosno preseke na svaka tri meseca.
Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), a finansira Švedska
agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).