Lažne vesti su otrov

Gotovo 80 odsto građana Srbije smatra da mediji namerno plasiraju lažne vesti, rečeno je na današnjoj debati, koju je u Beogradu organizovao BBC.

Taj podatak je, pozivajući se na istraživanje agencije Ipsos, iznela urednica BBC Meri Hejli.

Ona je ukazala da lažne vesti ozbiljno utiču na poverenje i položaj novinarske profesije.

„To je otrov koji podriva objektivno i nezavisno novinarstvo i tačnost informacija“, kazala je Hejli, koja je zadužena za projekat britanskog javnog servisa posvećen borbi protiv lažnih vesti.

Prema njenim rečima, lažne vesti su u velikoj meri povezane sa emocijama i pitanjem patriotizma.

„Lažne vesti nemaju veze sa racionalnim odlukama. Ljudi veruju u ono što žele i dele informacije koje su im dopadljive i koje grade nacionalni identitet“, objasnila je Hejli.

Urednica portala Raskrinkavanje Vesna Radojević tvrdi da u Srbiji lažne vesti nisu fenomen, već mejnstrim, a stanje u srpskim medijima vidi kao „očajno“.

„Izvori lažnih vesti u Srbiji su, pre svega, političari, a to se onda preliva na medije koji idu uz vladajuću stranku“, rekla je Radojević.

Kao učesnike u plasiranju medijskih manipulacija ona nije apostrofirala samo tabloide, nego i agenciju Tanjug koja, kako je navela, pravno ne postoji.

„Tanjug ne objavljuje ništa što nije u skladu sa onim što misle Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić“, tvrdi Radojević.

Ona je podsetila i da je njen portal, analizirajući naslovne strane tabloida Informer, Alo i Srpski telegraf, otkrio čak 700 lažnih naslova.

Urednik novosadskog portala „Fejk njuz tragač“ Stefan Janjić istakao je da bi akcenat trebalo da bude na edukaciji i ocenio, kada je reč o medijskoj pismenosti, da situacija u Srbiji nije sjajna.

Medijska pismenost je ušla i u srpske škole, ali se i dalje, primećuje Janjić, sve zasniva na entuzijazmu pojedinih predavača.

„Kod nastavnika postoji veliki strah od novih tehnologija, jer oni vide da su deca digitalno pismenija. Plaše se da ih je vreme pregazilo i da nemaju učenicima šta da ponude“, uočio je Janjić.

Kao problem vidi to što sami nastavnici nemaju dovoljan nivo medijske pismenosti.

1 thought on “Lažne vesti su otrov”

  1. U Finskoj medijska pismenost je već bila implementirana u formalno obrazivanje 1980 god. U Srbiji i BiH u 2019 god. rijetko se organizuju i edukacije neformalnog tipa, što govori koliko će trebati vremena da se medijska pismenost uključi u program formalnog obrazovanja. Lično, trudim se da promovišem medijsku pismenost, jednim dijelom na blogu, drugim dijelom na radionicama gdje kao predavač pokušavam približiti ljudima šta je zapravo medijska pismenost i kako da kritički budu nastrojeni prema medijima.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top