Sudsko veće Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i u ponovljenom postupku proglasilo je krivim svu četvoricu optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije. Nepravosnažno su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.
Bivši funkcioneri i operativci Službe državne bezbednosti kažnjeni su visokim zatvorskim kaznama, Radomir Marković i Milan Radonjić sa po 30 godina, a Miroslav Kurak i Ratko Romić sa po 20 godina.
Izricanju presude danas nije prisustvovao Radomir Marković jer je, kako je to na početku rekla sudija Snežana Jovanović, „izrazio želju da ne prisustvuje“. Takođe, nije prisustvovao ni Miroslav Kurak jer je već godinama u bekstvu, a da policija ne radi ništa da ga privede pravdi.
U sud nisu došli ni Branka Prpa, koja je jedini neposredan svedok ubistva, ni njeni advokati.
Do pravosnažnosti presude, sud je odredio da Milan Radonjić i Ratko Romić ostanu u kućnom zatvoru, dok Radomir Marković već u zatvoru izdržava 40-godišnju kaznu za ubistvo Ivana Stambolića, atentate na Ibarskoj magistrali i u Budvi.
Potvrđena prva presuda
Specijalni sud je u potpunosti potvrdio svoju prvu presudu iz 2019. godine, jer je, kako je rekla predsednica sudskog veća Snežana Jovanović, odlučivao na osnovu istog dokaznog materijala.
Ona je na kraju kratkog obrazloženja odluke navela da postoje „male izmene koje suštinski nisu promenile stav veća“. Nije precizirala o kakvim se izmenama radi, ali sudeći po ponavljanju identičnih formulacija koje smo danas čuli, a koje se nalaze i u prvostepenoj presudi, ovo sudsko veće nije odgovorilo na pitanja i primedbe koje je izneo Apelacioni sud kada je prošle godine ukinuo prvostepenu presudu.
Kao i prva presuda, i ova je doneta preglasavanjem sudija – 2:1. Nalogodavac je N. N. lice. Neposredni izvršilac je takođe N. N. lice, kao i u prvoj presudi.
Apelacioni sud je, prilikom obaranja presude, najviše kritikovao činjenicu da je kao neposredni izvršilac uvedeno novo N. N. lice, bez dokaza da ga je bilo i bez dobrog obrazloženja.
Apelacioni sud je takođe tražio da se bolje objasni uloga Miroslava Kuraka i Ratka Romića u ovom krivičnom delu, a danas nismo od sudije Jovanović čuli da li je to i na koji način urađeno.
Naprotiv, uz isto obrazloženje da su se u vreme ubistva Miroslav Kurak i Ratko Romić čuli telefonom, pa zbog toga nije logično pretpostaviti da su bili zajedno na istom mestu, ovo sudsko veće je ponovo odbacilo navod optužnice da je Miroslav Kurak pucao u Slavka Ćuruviju, a Ratko Romić udario drškom pištolja Branku Prpu, koja se u tom trenutku nalazila sa njim u prolazu zgrade u Svetogorskoj ulici, u kojoj su živeli.
Radomir Marković je, prema presudi, kriv za teško ubistvo u podstrekivanju, dok su Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić optuženi kao saizvršioci za isto krivično delo.
Prema presudi, Marković je delovao po nalogu N. N. lica, a po prethodnom dogovoru i planu da se sa umišljajem liši života Slavko Ćuruvija, iz niskih pobuda, zbog Ćuruvijinog kritičkog istupanja u zemlji i inostranstvu, a radi očuvanja vlasti. Marković je plan o ubistvu Ćuruvije preneo Milanu Radonjiću, pa je ovaj „postigao dogovor“ sa Miroslavom Kurakom i Ratkom Romićem o izvršenju krivičnog dela.
Radonjić je iskoristio svoja ovlašćenja i, protivno pravilima službe, usmeno dao nalog da se primeni mera tajnog praćenja Ćuruvije, neprestano, 24 sata tokom tri dana: 9, 10. i 11. aprila 1999. godine, kao i da se o kretanju Ćuruvije izveštava iz minuta u minut, te je tako omogućio N. N. licu da izvrši ubistvo.
Radonjiću se na teret stavlja i to što je, takođe nezakonito, usmeno dao nalog da se Ratku Romiću preda golf, automobil RDB-a koji je tehnički bio opremljen tako da se mogao pratiti rad i javljanje operativaca Službe koji su nadzirali Ćuruviju. Time je omogućeno nesmetano izvršenje krivičnog dela.
Takođe, sud je rekao da je nepobitno utvrdio da je Radonjić u 16.22 sati naredio da se obustavi praćenje Ćuruvije na terenu.
Sud je kao vreme ubistva naveo 16.45 sati, isto kao i tužilac.
O učešću Miroslava Kuraka i Ratka Romića danas se čulo najmanje, iako je upravo taj deo bio najzanimljiviji zbog primedaba Apelacionog suda da prva presuda nije uverljivo i dokumentovano objasnila njihovu ulogu i međusobnu povezanost. Ostaje da se sačeka da sud napiše i otpravi presudu, da bi se znalo više o ovome.
„Dokazi ne mogu dovesti do drugačijeg mišljenja suda“
Sudija Jovanović je jedino obrazložila zašto presuda ne sledi navode optužnice po kojima je Ratko Romić drškom pištolja udario Branku Prpu u glavu, a Miroslav Kurak ispalio ukupno 12 projektila iz škorpiona u Slavka Ćuruviju:
„Prema izveštaju o mobilnoj komunikaciji, Romić i Kurak razgovaraju telefonom u 16.38 sati, što govori da se nisu nalazili jedan kraj drugog. Sud je zbog toga utvrdio da je neposredni izvršilac N. N. lice.“
Takođe, sudija Jovanović je ponovila da je sud poklonio veru iskazu Branke Prpe, koja je, da podsetimo, tokom prvog suđenja svedočila da Kurak ne odgovara opisu lica koje je pucalo u Slavka, a koje je ona videla.
Obrazlažući osnovne razloge za sudsku odluku, sudija Jovanović je rekla:
„Sud je proveravajući ponovo navode optužnice izveo iste dokaze, jer nije bilo naloga Apelacionog suda da se izvedu novi dokazi.“
„Ovi dokazi ne mogu dovesti do drugačijeg mišljenja suda“, rekla je Snežana Jovanović. Takođe je negirala da postoje dokazi da je u slučaju ubistva Ćuruvije u pitanju organizovana kriminalna grupa. Kao otežavajuću okolnost za okrivljene predsednica sudskog veća navela je da su u pitanju državni službenici.
Izricanje presude trajalo je nešto duže od jednog sata zahvaljujući dugom čitanju dokaza koje je sud uzeo u obzir prilikom odlučivanja.
Tužilac Milenko Mandić i zastupnici odbrane najavili su žalbe, tako da se proces za ubistvo Slavka Ćuruvije nastavlja podjednako sporim tempom i daljim razvodnjavanjem na Apelacionom sudu, koji će otvoriti novi postupak radi utvrđivanja konačne sudske presude. Zasad, odbrani i tužilaštvu ostavljen je produženi rok za žalbe od 30 dana nakon što im sud dostavi pisano obrazloženje.
Izvor: Cenzolovka