Najmanje 945 lažnih vesti na naslovnicama četiri tabloida u 2019.

Četiri najtiražnija tabloida, Informer, Srpski telegraf, Alo i Kurir – tokom 2019. godine objavili su najmanje 945 lažnih ili neutemeljenih tvrdnji samo na naslovnim stranama, pokazuje analiza Raskrikavanja. Prednjači Informer sa 317 „uhvaćenih” laži, sledi Alo (259), Srpski telegraf (227) i Kurir (142).

Najviše laži je izrečeno na račun opozicije i njihovih lidera, dok se u isključivo pozitivnom svetlu predstavljao Aleksandar Vučić, ali i ruski predsednik Vladimir Putin.

„Riznica” laži je tokom cele godine bila i spoljna politika – pohvalno se pisalo o Rusiji i saradnji sa njom, dok su dežurni neprijatelji, kao i uvek, bili Albanci, kosovski lideri i NATO. Najave specijalnih ratova protiv Vučića, udari na njega, lažne tvrdnje o špijunskim aferama i aferi Krušik, takođe su bile dominantne teme.

Kao i ranije, tabloidi se nisu libili da objavljuju neutemeljene ili vesti čije je navode nemoguće proveriti, vesti u kojima se izostavljene bitne činjenice za kontekst, kao i vesti u kojima je jedini izvor za tvrdnje – anoniman.

Novinari Raskrikavanja nisu uzimali u obzir vesti iz šoubiznisa i sporta, pa je sigurno da je broj medijskih manipulacija na naslovnicama veći.

Ovi tabloidi, iako objavljuju lažne vesti i redovno krše Kodeks novinara Srbije, redovni su dobitnici novca na konkursima lokalnih samouprava, ali i putem javnih nabavki.

O čemu se najviše lagalo?

Informer je tokom 2019. godine samo na naslovnim stranama objavio najmanje 317 lažnih ili neutemeljenih vesti odnosno vesti koje ne potkrepljuje nijedan dokaz.

„Đilas” i „đilasovci” bili su tokom cele godine najveća opsesija Informera – gotovo da nije bilo dana bez pisanja o njima, i to isključivo u negativnom svetlu.

I ko se god tokom godine pojavio sa kritikom vlasti našao se na udaru. Tako je ovaj tabloid tvrdio da reditelj Kokan Mladenović poziva na građanski rat, nazivajući ga pritom “bolesnim žutim hejterom”. Raskrikavanje je utvrdilo da su ove optužbe bile bez dokaza.

„Žutim hejterima” Informer je nazivao i nezavisne medije koji su ove godine dobili novac na konkursu Ministarstva informisanja i tvrdio da ih država plaća da pljuju po državi. Međutim, Informer nije spomenuo da je novac namenjen njima činio jedva tri procenta od ukupno dodeljenog iznosa, a da su najveći dobitnici zapravo firme u vlasništvu Radoice Milosavljevića i članova porodice Bratislava Gašića.

Lažnih vesti tokom čitave godine bilo je i u vezi sa Kosovom. Kao i u prvoj polovini godine, Informer je najavljivao da će nam strane sile poput Rusije i Francuske i SAD, „rešiti” problem Kosova, pa su tako Emanuela Makrona nakon njegove posete Srbiji u julu nazvali „Makrone, Srbine” jer je navodno „oduvao Šiptare” stavom da nezavisnost nije gotova stvar. Raskrikavanje je pokazalo da su te tvrdnje bile netačne i da francuski predsednik nijednog momenta nije doveo u pitanje nezavisnost Kosova.

Isto tako je ovaj tabloid tvrdio da je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov poručio kako će „Srbi i Rusi braniti Kosovo”, ali Lavrov to nikada nije rekao. Takođe su manipulativno interpretirali i analizu objavljenu na sajtu Dojče Velea o poseti novog Trampovog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine, tvrdeći da DW navodi da „Tramp sprema podelu Kosova”. Ovo, međutim, nije imalo nikakvog utemeljenja u tekstu nemačkog portala.

Izmišljanje izjava i netačne interpretacije tuđih reči bile su čest manir Informera i 2019. godine, pa se tako ispostavilo kao laž i to da je američki general Ben Hodžis „potvrdio pisanje Informera” da se Srbiji nude avioni, milijarde i brz ulazak u EU ukoliko prizna Kosovo.

Izmislili su čak i izjavu predsednika Vučića – na naslovnoj strani su objavili šta je tačno Vučić poručio na sastanku sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ali u momentu kada su izneli tu informaciju, sastanak se nije ni dogodio jer je u međuvremenu odložen.

Sa naslovnica Informera s vremena na vreme vrištala su dramatična upozorenja i otkrića o tome kako su neprijatelji svuda oko nas. Jedna od najvećih manipulacija koje je Raskrikavanje uhvatilo ticala se tvrdnji da NATO naoružava zemlje u susedstvu, iako je istina da su te zemlje članice NATO-a i imaju obavezu da ulažu u naoružanje, a takođe je istina – koju Informer ne spominje – da i Srbija sarađuje sa zemljama članicama alijanse više nego sa Rusijom.

Dežurnih neprijatelja bilo je i u zemlji. Pored Dragana Đilasa i lidera opozicije, nezavisnih medija i drugih kritičara vlasti, na žestokom udaru nekoliko dana bio je i direktor N1 Jugoslav Ćosić za koga su tvrdili da prima novac od albanske mafije. Kako se pokazalo, „izvor” tih „informacija” za koje nije bilo nikakvih dokaza, bio je izvesni Bogoljub Pješčić, čovek koji se dugo predstavljao kao saradnik i novinar američkog sajta Brajtbart. Međutim, za Raskrikavanje su iz ovog portala naveli da Pješčić nema nikakve veze sa njima i da za njega nikad nisu čuli.

Neprofesionalno je izveštavao i tabloid Alo koji je u 2019. godini na naslovnim stranama objavio najmanje 259 lažnih ili neutemljenih vesti.

Po sličnoj matrici kao i Informer, i ovaj tabloid forsira crno-beli narativ i podelu na prijatelje i neprijatelje. I ovde su se opozicionari najčešće pojavljivali u ulozi neprijatelja Srbije, kao i NATO, Albanci i zapadne obaveštajne službe.

Jedna od lažnih vesti na naslovnoj strani bila je tvrdnja da „službe spremaju udar na Vučića”, za koju se u tekstu ispostavilo da potiče od Šešelja. Kada je Raskrikavanje kontaktiralo Šešelja, ispostavilo se da ni on nema dokaza za svoje tvrdnje.

Kroz priču o neprijateljima Alo je pokušavao da „opere” i ministra Nebojšu Stefanovića od afere Krušik, navodeći da su imali uvid u „tajni dokument zapadne agencije” dostavljen ambasadama SAD u kome je navodno nedvosmisleno utvrđeno da je Stefanović „čist kao suza”. Iz ambasade SAD Raskrikavanju su rekli da im nije poznato da takav dokument zaista postoji.

Sa naslovnica su se ipak često smešila lica onih koje tabloidi smatraju prijateljima Srbije, poput Putina. U jednom od naleta oduševljenja njime, Alo na naslovnoj ustvrdio da je Putin poručio: „Braniću Srbiju”. Ovu tvrdnju sa naslovne strane je, međutim, demantovao sam tekst unutar novina, u kome se ova izjava uopšte ne spominje, a čitav tekst se bazira na nagađanjima o interesima Rusije na Balkanu.

Na naslovnim stranama Srpskog telegrafa prošle godine novinari Raskrikavanja uočili su najmanje 227 lažne vesti.

Srpski telegraf je i u drugoj polovini godine nastavio u istom maniru – vesti o tome kako se sprema „slom Vučića“ su bile uglavnom neproverljive i bazirane na anonimnim izvorima.

Takve su bile i vesti o opozicionim liderima. „Sergej i vođe opozicije dobijaju naloge iz američke ambasade“, „Đilas i Vuk Jeremić imaju spisak za odstrel“, „Fašisti opet tuku žene“, bili su samo neki od narativa Srpskog telegrafa.

Nakon što je u julu prošle godine KRIK objavio otkriće da brat ministra Siniše Malog, Predrag, već nekoliko godina koristi stan i automobil kompanije Milenijum tim, Srpski telegraf krenuo je u kampanju protiv KRIK-a, tvrdeći da je naš novinar pratio suprugu i maloletno dete Predraga Malog. Kasnije će se ispostaviti da su to bile laži.

Srpski telegraf, kako je pisalo Raskrikavanje, ne libi se ni da čitaocima plaćene tekstove potura kao vesti. Jedan od takvih je i vest o osiguravajućoj kući DDOR koja je za Raskrikavanje potvrdila da je reč o plaćenom oglasu.

Za Srpski telegraf, ali i druge provladine tabloide, uzbunjivač Aleksandar Obradović iz Krušika, o kome je javnost brujala poslednjih nekoliko meseci, bio je izdajnik koji je za novac prodavao informacije o oružju koje proizvodi ova firma.

U 2019. Kurir je objavio najmanje 142 lažne vesti koje nemaju niti dokaze za tvrdnje niti relevantne izvore.

Špijunske afere, specijalni ratovi protiv Vučića, lideri i poslanici opozicije kao agenti stranih obaveštajnih službi su takođe bile teme i akteri Kurirovih neutemeljenih i lažnih vesti.

Kurir je aferu Krušik ispratio u sličnom maniru kako su o toj aferi govorili predstavnici vlasti. Naime, bez jasnih argumenata i dokaza, pisali su da je uzbunjivač Aleksandar Obradović izneo dokumenta iz Krušika jer njegova majka radi za konkurenciju, te da je „poverljiva dokumenta dao trgovcu oružjem“.

Najviše neutemeljenih i pristrasnih vesti Kurir je objavljivao o opoziciji tvrdeći da „ne znaju gde udaraju“, da žele svim sredstvima da skinu Vučića, te da se sami nude stranim ambasadama da izdaju zemlju.

Slično kao i ranije, Kurir ne odustaje od neutemeljenih vesti da su Tramp i Putin u stalnoj diplomatskoj borbi zbog Srbije.

Vlasnici tabloida bliski vlastima

Kao što je Raskrikavanje već pisalo, vlasnik tabloida Alo je Saša Blagojević koji je u junu 2017. godine kupio i televiziju Studio B. Blagojević je, kako piše portal Pištaljka, dugogodišnji prijatelj ministra finansija Siniše Malog, sa kojim je išao u isto odeljenje Pete beogradske gimnazije.

Izdavač Srpskog telegrafa je „Medijska mreža doo“ čiji su vlasnici Ljubomir Dabović sa 55% vlasništva, dok po 15% imaju Lazar Simić, Milan Lađević i Saša Milovanović. U impresumu novina Milovanović je naveden i kao direktor, a Lađević kao glavni urednik. Lađević je radio kao glavni urednik Kurira do kraja 2015, da bi sredinom naredne godine osnovao Srpski telegraf.

Lazar Simić je, prema podacima iz KRIK-ove baze imovine političara, advokat koji je radio u kancelariji Igora Isailovića, poslovnog partnera premijerke Ane Brnabić i čoveka od poverenja bivšeg gradonačelnika Beograda, a sada ministra finansija Siniše Malog.

Kurir je početkom prošlegodine kupio Igor Žeželj koji je, kako piše BIRN, pored dugogodišnjeg iskustva u medijskom sektoru u javnosti poznat i iz perioda kada je bio na čelu KK Crvena zvezda i generalni menadžer FK Crvena Zvezda. Od februara 2019. je, kako navode, Žeželj vlasnik i internet portala Mondo.rs posredstvom nekoliko firmi, čiji je on krajnji vlasnik. Mondo.rs je prethodno pripadao državnom Telekomu.

Izdavač Informera je firma Insajder doo čiji je jedini vlasnik Dragan J. Vučićević.

Vučićević ne krije svoju političku podršku Aleksandru Vučiću.

Izvor: Raskrikavanje

 

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *