Medijsku scenu u Dimitrovgradu, kada je bezbednost novinara u pitanju, obeležilo je nezakonito špijuniranje novinara. Ovaj slučaj nadležne institucije nisu rešile više od godinu dana.
Slučaj Slaviše Milanova i portala FAR najbolje pokazuje kakvo je stanje slobode medija u Srbiji, pogotovo u malim sredinama poput Dimitrovgrada.
Nakon što je istraživao potencijalnu korupciju u Dimitrovgradu, Milanov je postao meta alata za sajber nadzor, i to dok je policija bila u posedu njegovog telefona.
Krajem februara Milanova i njegovog urednika Petra Videnova zaustavila je saobraćajna policija na ulazu u Pirot. Nakon što su im pregledali lična dokumenta, odvedeni su u policijsku stanicu pod izgovorom testiranja na psihoaktivne supstance. Nakon ulaska u policijsku stanicu, Milanovu je rečeno da mora da ostavi sve lične stvari, uključujući i telefon. Iako su testovi bili negativni, u policijskoj stanici je proveo više od dva sata, a dvojica policajaca sa njim su obavili razgovor i predali mu nalog za saslušanje u svojstvu građanina. U policiji su ga ispitivali o novinarskom radu, finansiranju portala FAR, ali i o njegovim odlascima u Bugarsku.
Nakon što mu je vraćen telefon, primetio je da mu nedostaju aplikacije.
„Pošto sam bio zadržan više od dva sata, verovao sam da će mi stići dosta poruka. Stigle su mi poruke od MTS-a. Međutim, nije bilo ostalih aplikacija. Wi-fi je bio isključen, mobilni podaci isključeni. Wi-fi se možda nekada i sam isključi kad nije aktivan, međutim, mobilni podaci nikad nisu isključeni. To mi je delovalo sumnjivo. Pozvao sam prijatelje da vidim kako mogu da proverim da li je telefon koji je bio ugašen imao neke aktivnosti. Preporučili su mi jednu dobru aplikaciju, koja se pokazala kao 99% tačna. Otkako sam ušao i predao telefon, nekih pola sata nakon toga je uključen. Izlistalo mi je dosta security-a, dosta galerija, kontakt. Sve živo su pregledali. Obavestio sam NUNS i OEBS. Povezali su me sa Share fondacijom, koja je ustanovila da je tu bilo nekih stvari. Poslali su Amnestiju i tako smo došli do toga da su ipak dirali telefon na nezakonit način. Niti sam dobio bilo kakvo obaveštenje od MUP-a da će mi se telefon pregledati, niti sam dao saglasnost, niti dao šifru – apsolutno ništa”, objašnjava Milanov.
Izveštaj međunarodne organizacije Amnesti „Digitalni zatvor – Nadzor i represija civilnog društva u Srbiji” pokazuje da Milanov nije bio jedina žrtva. Špijunski softver NoviSpy, koji je do tada bio nepoznat čak i stručnjacima za bezbednost, kao i slični softveri instalirani su u tom periodu na telefone brojnih ekoloških ili političkih aktivista u Srbiji tokom informativnih razgovora u policijskim stanicama ili prostorijama BIA. Takođe, istraživanje je pokazalo je da je NoviSpy direktno povezan sa IP adresama koje pripadaju srpskoj Bezbednosno informativnoj agenciji.
Uz pomoć Nezavisnog udruženja novinara Srbije Milanov je u martu 2024. godine Višem javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv NN lica u Policijskoj stanici Pirot. Načelnik ove uprave je u dopisu advokatici Slaviše Milanova rekao da u ovom slučaju postupak unutrašnje kontrole nije pokrenut. Nakon izveštaja Amnestija, tužilaštvo je napravilo „urgencije” policiji da istraže navode iz krivične prijave. Ipak, do danas Slaviša Milanov od instutucija dobio je samo – ćutanje.
Organ koji treba da štiti ljudska prava upravo je onaj koji je ljudska prava ugrozio.
Slaviša Milanov nije jedini novinar čija je bezbednost ugrožena u Dimitrovgradu. Targetirane su i njegove kolege sa portala FAR, što je još jedan pokazatelj da vlastima smeta objektivno novinarstvo.
Naime, u februaru 2025. godine predsednik opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov u emisiji “Aktuelno” na televiziji Caribrod, optužio novinara portala FAR iz Dimitrovgrada Sergeja Ivanova da poziva odbornike vladajuće većine i nudi im novac za “prekomponovanje vlasti” u toj opštini, komentarišući aktuelnu političku situaciju u zemlji i studentske proteste.
Na istoj televiziji targetirao Dimitrov je ovaj medij targetirao i dve godine ranije, kada ih je, zajedno sa Južnim vestima, nazvao opozicionim.
I u jednom i u drugom slučaju reagovala su novinarska udruženja. NUNS povodom slučaja iz februara 2025. godine navodi da javne optužbe, bez ikakvih dokaza, za pokušaj podmićivanja mogu ozbiljno da ugroze bezbednost novinara pogotovo u manjim sredinama.
Slučajevi nezakonitog nadzora, targetiranja i javnog diskreditovanja novinara u Dimitrovgradu jasno ukazuju na zabrinjavajuće stanje medijskih sloboda u Srbiji, pogotovo u malim lokalnim sredinama daleko od centra. Slučaj Slaviše Milanova i ćutanje institucija potvrđuju institucionalnu pasivnost kada je reč o zaštiti novinara. Ne samo da je zaštita izostaje, već je bezbednost novinara u samoj policiji i narušena, što je posebno zabrinjavajuće. Sve to jasan je pokazatelj stanja demokratije u Srbiji.
Foto: Pixabay ilustracija