U maju 2026. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je ukupno osam incidenata koji su uključivali novinare/ke i medijske radnike/ce. Evidentirana su tri stvarna napada i pet slučajeva pretnji smrću i ugrožavanja fizičke bezbednosti novinara i novinarki. Iako je broj zabeleženih napada manji nego prethodnih meseci, pretnje upućene novinarima i novinarkama bile su izuzetno ozbiljne i brutalne. Takođe, ponovo su zabeleženi slučajevi fizičkog ometanja novinara i novinarki tokom izveštavanja sa javnih skupova, što ukazuje na kontinuirane rizike sa kojima se medijski radnici i radnice suočavaju na terenu.
Opasne pretnje upućene novinarima i novinarkama
Redakcija portala Mašina našla se na meti ozbiljnih pretnji na društvenim mrežama. U komentaru ispod objave na Instagram profilu ovog medija, u objavi u kojoj redakcija poziva pratioce da podrže njihov rad donacijama, sa naloga batko67 upućena je pretnja: „Doniram ti metak u čelo, jedino“. Istog dana, nakon što je redakcija obavestila javnost o pretnjama, stiglo je više uznemirujućih komentara, među kojima je i nova pretnja sa drugog profila: „Završićete u buretu“.
Novinar Srđan Nonić 18. maja na svojoj Fejsbuk stranici „Niška inicijativa“ dobio je dve uznemirujuće poruke koje su sadržale pretnje i uvrede. U porukama se najpre navodi: „Ti si dečko smrad. Treba te vešati! Smradino Smrdljiva“. Na Nonićevo pitanje: „Ko si ti junaku? Predstavi se. Oćeš ti da me vešaš?“, sa istog profila stigao je odgovor: „Ajde da se upoznamo? Ajde junaku. Smrdo javi se“. Potom je od istog lica stigao i poziv sa sličnim uvredama i uznemirujućim porukama, u kome lice traži od Nonića da se sastanu uzivo.
Novinaru Sportkluba Nikoli Stameniću upućene su pretnje 18. maja, nakon objavljivanja teksta „Presek na kraju 2025: Obaveze Crvene zvezde 86.000.000 €“. Na portalu putem komentara upućena je direktna pretnja od strane korisnika pod imenom Boško: „Nikola Stameniću ja imam dva sina i ćerku lično ti se kunem u njih da ti nećeš dugo živeti za ove provokacije i širenje mržnje usraću ti se u život. Ovo sve shvati veoma ozbiljno ja od ovoga neću imati ništa ali će moja deca imati i neke nove generacije koje će posle nas živeti kolko tolko srećno bez laži, tenzija i širenja mržnje. Takvima kao ti, raznim Pantićima i Tegeltima nije mesto na ovoj zemlji!“
Sada već bivša urednica Našeg portala Ana Mihajlovski bila je meta pritisaka i pretnji od strane lica koji se dovodi u vezu sa radom portala, nakon čega je odlučila da napusti uređivanje istog portala i prenese vlasništvo. Nakon toga, pretnje su usledile i od strane drugih lica, a posle objave novinarke da izlazi iz uređivanja i aktivnosti u samom portalu.
Ometanje novinara i novinarki tokom izveštavanja sa javnih događaja
U maju mesecu zabeleženo je nekoliko slučajeva ometanja novinara i novinarki prilikom izveštavanja sa javnih događaja. Dana 5. maja, na sednici skupštine opštine Kula, na kojoj je biran predsednik skupštine uz napetu situaciju zbog ponavljanja glasanja i uočenih nepravilnosti, u jednom trenutku ušla je i reporterka televizije N1 koja je ubrzo fizički izbačena iz sale, iako je imala akreditaciju za praćenje događaja.
Novinar Aleksandar Blanuša 8. maja fizički je ometan i napadnut na Velikoj pijaci u Zrenjaninu, kada je došlo do sukoba između članova SNS-a i aktivista Pokreta ujedinjenih fantoma (PUF). Novinar je pokušao da uzme izjavu od gradonačelnika Sime Salapure, ali u tome nije uspeo jer su ga, kako je naveo, aktivisti i simpatizeri SNS-a gurali, saplitali i ometali u obavljanju novinarskog posla. Aktivisti su stajali ispred fotoaparata, a u nekom trenutku su funkcioneri SNS-a pokušavali da mu otmu telefon. Nekoliko sati kasnije, simpatizeri i aktivisti SNS-a koji su se okupili na kružnom toku vređali su njega i njegovu porodicu. Blanuša je sve vreme sa sobom nosio novinarsku legitimaciju.
Nakon protesta održanog u Beogradu 23. maja, kada je došlo do sukoba između policije i određenog broja građana, odgurnuta je novinarka portala Zoomer koja je izveštavala sa događaja. U jednom trenutku, kada je snimala akciju policije u kojoj policajci pendrecima udaraju mladića, odgurnuta je štitom od strane pripadnika policije, iako je bila vidno obeležena i nosila press prsluk.
Presuda protiv Slavko Ćuruvija fondacije pritisak na slobodu izražavanja
Drugi osnovni sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu kojom je Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF) obavezana da isplati ukupno 1.035.000 dinara, odnosno da isplati svakom od tužilaca po 200.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog duševnih bolova prouzrokovanih povredom časti i ugleda, kao i troškove parničnog postupka. Bivši pripadnici Državne bezbednosti tužili su SĆF zbog saopštenja u kojem je izraženo nezadovoljstvo pravosnažnom oslobađajućom presudom Apelacionog suda u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
Od samog početka ukazuje se na činjenicu da ova tužba ima karakteristike SLAPP tužbi, međutim, sud nije uzeo u obzir navode odbrane. Posebno je zabrinjavajuće što je sud doneo ovu odluku nakon što je Vrhovni sud utvrdio u oslobađajućoj presudi Apelacionog suda bitne povrede odredaba krivičnog postupka u korist okrivljenih, bivših pripadnika državne bezbednosti koji su tužili Fondaciju zbog reakcije na oslobađajuću presudu. Pored činjenice da pravda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije nije zadovoljena, ova presuda predstvalja dodatni pritisak na Fondaciju koja je javno izrazila nezadovoljstvo oslobađajućom presudom. Takva odluka može imati obeshrabrujući efekat na slobodu izražavanja i izveštavanje o pitanjima od izuzetnog javnog interesa, šaljući poruku da organizacije i pojedinci koji kritički govore o tim temama mogu postati mete sudskih postupaka.
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a je ocenila da ova presuda predstavlja opasan pritisak na slobodu izražavanja i upozorila da ovakve presude direktno sužavaju prostor za javnu debatu i ohrabruju dalje korišćenje pravosuđa kao instrumenta pritiska.
Potencijalna prodaja Adria News Network medija ugrožava medijske slobode
Informacije o prodaji jednih od poslednjih nezavisnih medija u Srbiji kompaniji Alpac Capital predstavljaju direktnu i neizbežnu pretnju medijskim slobodama u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.
Na ovaj način, jedan od poslednjih urednički nezavisnih televizijskih informativnih emitera, dnevnih novina i onlajn medijskih platformi u Srbiji dolazi pod kontrolu firme čije su postojeće medijske investicije dokumentovano obeležene optužbama za cenzuru, političko mešanje i urušavanje uređivačkih standarda.
Budući vlasnici Alpac Capital su 2022. godine stekli većinski udeo u Euronews-u, a licenca za Euronews Srbija tada je dodeljena državnoj kompaniji Telekom Srbija, čiji je generalni direktor snimljen kako razgovara o strategijama za slabljenje N1 sa direktorom United Group-a. Taj razgovor uključivao je i lični zahtev predsednika Vučića da se iz kompanije ukloni jedan od ključnih garanata uređivačke nezavisnosti.
Istraživački tekstovi francuskih portala Direkt36 i lista Le Monde kasnije su otkrili da je ova akvizicija delimično finansirana mađarskim državnim kapitalom i kompanijama bliskim političkim mrežama Viktora Orbana.
Izvor: NUNS
Foto: NUNS/Logo