Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izražava ozbiljnu zabrinutost zbog prvostepene presude Višeg suda u Beogradu kojom su Radio-difuzno preduzeće 021 i odgovorni urednik Slobodan Krajnović obavezani da isplate 70.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda Nemanje Šarovića, kao i troškove postupka u iznosu od 85.300 dinara.
Smatramo da ova presuda otvara ozbiljno pitanje primene standarda slobode izražavanja, zadaje novi udarac medijima i može imati obeshrabrujući efekat na njihov rad, posebno kada izveštavaju o političkim događajima od javnog interesa i prenose izjave javnih funkcionera.
U konkretnom slučaju, portal “021” nije samostalno proizveo niti izneo sporne tvrdnje o Nemanji Šaroviću. Kako se i u samoj presudi konstatuje, portal je 26. novembra 2024. godine preneo informaciju sa RTS-a, uz jasno navođenje izvora, autora izjave i korišćenje navodnika. Sporne tvrdnje iznela je tadašnja predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, a portal “021” je njenu izjavu preneo bez suštinskih izmena, navodeći gde je izjava prvobitno objavljena.
Upravo je ova činjenica od ključnog značaja za ocenu odgovornosti medija. Postoji suštinska razlika između toga da novinar sam tvrdi da je određena osoba „Đilasov plaćenik“ i da izvesti javnost da je takvu tvrdnju iznela predsednica Narodne skupštine. U ovom slučaju, predmet izveštavanja jeste sama javno izrečena tvrdnja funkcionerke i političarke, a ne njeno predstavljanje kao utvrđene činjenice od strane medija.
Smatramo da je posebno problematično to što se presudom, uprkos jasnom označavanju izvora, medijima u budućnosti praktično nameće obaveza da pre objavljivanja utvrđuju istinitost sadržaja političkih izjava koje prenose. Takav standard može dovesti do situacije u kojoj mediji više neće moći da prenose izjave javnih funkcionera bez prethodnog sprovođenja sopstvene istrage o njihovoj istinitosti. To bi ozbiljno ograničilo pravo javnosti da zna šta su javni funkcioneri rekli i predstavljalo bi pritisak na medije da izbegavaju izveštavanje o politički osetljivim temama.
Posebno je sporno što sud nije napravio dovoljno jasnu razliku između činjeničnih tvrdnji i vrednosnih sudova. Izraz poput „Đilasov plaćenik“, u kontekstu političkog govora, može predstavljati političku kvalifikaciju i vrednosni sud, a ne nužno proverljivu činjeničnu tvrdnju. Od medija se ne može zahtevati da dokazuje istinitost vrednosnog suda na isti način na koji se dokazuje postojanje nekog konkretnog događaja ili činjenice.
NUNS podseća da je sloboda izražavanja posebno zaštićena kada se radi o političkom govoru i pitanjima od javnog interesa. Granice prihvatljive kritike šire su kada je reč o javnim i političkim ličnostima, koje moraju pokazati viši stepen tolerancije prema javnom nadzoru i kritikama nego privatna lica. Ovakav standard je Evropski sud za ljudska prava više puta potvrdio u svojoj praksi.
U ovom slučaju radilo se upravo o političkom događaju – incidentima u Narodnoj skupštini – i o izjavi predsednice Narodne skupštine datoj javnom medijskom servisu. Sud je morao da uzme u obzir ne samo pravo tužioca na zaštitu časti i ugleda, već i značaj prava javnosti da bude informisana, ulogu medija u demokratskoj kontroli vlasti i posledice koje ovakva presuda može imati na buduće izveštavanje.
Veoma je važno što je sporni tekst predstavljao prenošenje već objavljene informacije drugog medija, što je i sam sud konstatovao. U takvim slučajevima Evropski sud za ljudska prava zahteva pažljivu procenu konteksta, izvora informacije i načina na koji je novinar predstavio sporne navode, a ne automatsko prebacivanje odgovornosti za sadržaj tuđe izjave na medij koji ju je preneo.
Praksa Evropskog suda za ljudska prava (poput ključnih presuda u slučajevima Jersild protiv Danske i Thoma protiv Luksemburga) jasno nalaže da mediji ne smeju biti kažnjavani zbog neutralnog prenošenja izjava trećih lica o pitanjima od javnog značaja. Izveštavanje o tome šta govore ključni politički akteri u zemlji predstavlja osnovnu dužnost medija, a javnost ima neprikosnoveno pravo da o tome bude blagovremeno obaveštena.
NUNS upozorava da bi potvrđivanje ovakvog standarda moglo dovesti do autocenzure: mediji bi mogli početi da izbegavaju prenošenje izjava političara, javnih funkcionera i drugih aktera javnog života, upravo zbog straha da će odgovarati za sadržaj njihovih izjava.
Zaštita časti i ugleda jeste legitimna, ali ne sme biti ostvarena na način koji medijima nameće obavezu da preuzmu odgovornost za svaku izjavu koju javni funkcioner izgovori. U suprotnom, zaštita prava ličnosti može postati instrument za ograničavanje prava javnosti da bude informisana i za sužavanje prostora za slobodnu političku debatu. Kažnjavanje medija koji profesionalno i verno prenose izjave političara ne doprinosi zaštiti časti i ugleda, već isključivo stvara atmosferu straha i guši slobodnu javnu debatu.
Izvor: NUNS
Foto: NUNS logo