Posle dva odlaganja, ročište na šestogodišnjem suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije trajalo 35 minuta

Pošto su advokati Radomira Markovića i Miroslava Kuraka izneli završne reči, otvorila se mogućnost da i advokatica Milana Radonjića i Ratka Romića završi danas, te da se na narednom ročištu suđenje završi iznošenjem odbrane optuženih. Sudsko veće je, međutim, odlučilo da naglo prekine proces i dodatno razvuče suđenje koje traje šest godina i četiri meseca.

 

Nakon puna dva meseca letnje pauze i još dva odlaganja suđenja tokom celog septembra, današnje ročište u postupku za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije trajalo je samo 35 minuta. Odluku da danas samo deo advokata odbrane iznese završne reči i da se ročište tako brzo završi donelo je sudsko veće sa sudijom Snežanom Jovanović na čelu i time dodalo još jedan argument za zabrinutost da se namerno prolongira pravosnažna presuda za ubistvo novinara od pre 22 godine.

Nemir i sumnja da išta u sudskom procesu, koji traje predugih šest godina i četiri meseca, ide kako valja, inspirisani su i današnjim izlaganjima advokata odbrane u kojima se, a u skladu sa vladajućim trendom u Srbiji, neguje istorijski revizionizam.

Čelnici Resora državne bezbednosti s kraja devedesetih okrivljeni za ubistvo su u ovim izlaganjima „časni i pošteni“ policajci i nevine žrtve, a žrtva režima i hrabri novinar Slavko Ćuruvija u njihovim govorima pred sudom postaje „rušilac države“.

Advokati su sud pozvali da sve okrivljene oslobodi, koristeći čak i apel da „porodica ubijenog ima prava na istinu o ubistvu“.

Ništa novo, ali je mučno za sve koji i dalje očekuju da je pravda dostižna i još se sećaju vremena vladavine Slobodana Miloševića i žrtava koje je ostavio za sobom.

Marinkov: Tužilac brojnošću dokaza prikriva njihovu beskorisnost

Završne reči odbrane otvorio je advokat Vladimir Marinkov, zastupnik prvooptuženog Radomira Markovića, načelnika Resora državne bezbednosti u vreme ubistva, koga optužnica tereti da je naredio ubistvo Slavka Ćuruvije.

Marinkov je izneo stav da je kompletan postupak protiv njegovog branjenika nezakonit, počev od kršenja prezumpcije nevinosti, preko medijskih pritisaka na sud, sve do, kako je rekao, nezakonitih svedoka i dokaza. Po njemu, „brojnost dokaza poslužila je da se prikrije beskorisnost dokaza“.

Markovićev advokat se pozabavio taksativnim dokazivanjem da je izjava Milorada Ulemeka Legije, koju je on naveo kao ključnu za podizanje optužnice, netačna, nelogična i suprotna brojnim drugim materijalnim dokazima. Marinkov je pre svega optužio bivšeg javnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, kao i celo tužilaštvo, za nezakonito postupanje i nezakonito pribavljanje dokaza.

„Četrnaestog januara 2014. godine javni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević je sazvao konferenciju da bi novinarima rekao da su uhapsili ubice. To je javno kršenje prezumpcije nevinosti“, počeo je advokat Marinkov sa retorskim navođenjem dokaza „kojima se neće baviti“.

Od dokaza kojima se „neće baviti“ naveo je i članove Vlade koji su kršili prezumpciju nevinosti, „uticaj na sud putem medija“, kršenje sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, nezakonito postupanje tužilaštva u istrazi i nezakonito prikupljanje dokaza, posebno „besmislenost navodnih dokaza o telekomunikacijama“ koji takođe spadaju među ključne za ceo proces.

„Neću pričati ni o tome ko su moguće ubice Slavka Ćuruvije. To je bio posao tužioca koji on nije uradio. Baviću se samo jednim dokazom jer samo jedan dokaz tereti Markovića, odnosno ukazuje na njegovu umešanost i to samo kroz nagađanje i indicije. A to je iskaz Milorada Ulemeka Legije“, rekao je Marinkov.

Zatim je ponovio sve već nekoliko puta iznete tvrdnje advokata odbrane o tome da nije bilo sastanka Radomira Markovića sa Legijom na kome mu je, prema optužnici, tražio da ubije Slavka Ćuruviju.

Marinkov je ponovio da ga nije bilo jer ga nije ni moglo biti, niti se mogao održati u kancelariji visokog funkcionera Službe Franka Simatovića u Drugoj upravi RDB-a (Ulica kneza Miloša) koju je Legija označio, jer je ta kancelarija zbog NATO bombardovanja u tom trenutku bila ispražnjena.

Pri tome se Marinkov pozvao na svedočenje Simatovića, koji je u vreme ubistva bio jedan od vodećih ljudi zločinačkog aparata Resora državne bezbednosti u vreme Miloševićeve vlasti, a danas jedan od okrivljenih pred Tribunalom za ratne zločine u Hagu.

Marinkov je istakao da je Ulemek iskaz koji tereti Radomira Markovića kao naredbodavca ubistva dao samo u istrazi, a da je odbio da sve to ponovi na sudu (Ulemek je, da podsetimo, pred sudom rekao da ostaje pri svemu što je rekao u istrazi).

Prema optužnici, Marković je pozvao Legiju da mu izda naređenje da ubije Ćuruviju, a Legija je to odbio jer je u to vreme bio angažovan na Kosovu. Na jednom kasnijem sastanku kod njega u kancelariji, Marković je Legiji rekao da je taj „zadatak“ izvršen i da su ga izveli „ovi Radonjini“, koji su bili ispred kancelarije. A ispred su sedeli Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Kasnije je od Legije tražio da pripadnike zemunskog klana angažuje da ubiju Ratka Romića, jer je bio „nepouzdan svedok“. O tome su svedočili i pripadnici zemunskog klana i time potvrdili Legijino svedočenje dato u zatvoru.

„Nejasno je da li je Legija ostao pri iskazu iz istrage ili ne, a tužilac je zasnovao optužnicu isključivo na toj izjavi. Nijedan drugi dokaz ne dovodi u vezu Radomira Markovića sa ubistvom Ćuruvije“, rekao je Marinkov, a zatim je izneo svoje dokaze o tome da je 29. marta 1999. godine (jedan od dva datuma koji su označeni kao vreme sastanka Ulemeka i Markovića, prim. nov.) Legija bio u Kraljevu, a ne u Beogradu.

Advokat je osporio iskaz da je Legija dobio naredbu 27. marta da se javi Markoviću, kao i da se komunikacija obavljala satelitskim telefonima, jer se, kako je rekao, oni nisu koristili u vreme NATO bombardovanja zbog mogućeg prisluškivanja.

Izvor: Fondacija Slavko Ćuruvija

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top