U toku vanrednog stanja pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja nije suspendovano, ali ostvarenje ovog prava moraće da bude prilagođeno novonastalim okolnostima, saopštio je poverenik Milan Marinović.
U prvim danima nakon vesti o prvom obolelom od COVID 19 u Srbiji novinari su s pravom negodovali zbog nedostatka informacija, ćutanja zdravstvenih ustanova i centralizacije informacija, te su se suočavali s neozbiljnošću predstavnika vlasti koji, isprva, nisu mogli da se usaglase oko toga šta su informacije od javnog značaja, a šta je državna tajna.
I taman kad se učinilo da se komunikacija s javnošću popravlja, proglašeno je vanredno stanje i odmah se refleksno pojavila bojazan od novih ograničenja, naročito u pogledu dostupnosti informacija od javnog značaja u vezi sa koronavirusom, traženja informacija od javnog značaja koje nisu u vezi s koronavirusom, ali i od problema s nedostupnošću lica – usled potencijalne restrikcije broja zaposlenih u državnim organima – koja su ovlašćena da postupaju po zahtevima za informacije od javnog značaja.
Vanredno stanje ne utiče na izvršavanje obaveza organa vlasti
Iz Službe poverenika stižu dobre vesti: proglašenje vanrednog stanja ne utiče na obavezu organa javne vlasti u pogledu činjenja dostupnim informacija u vezi sa epidemijom koronavirusa, niti je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja suspendovano, ali se može očekivati da državni organi, usled promena u organizaciji i načinu rada, objektivno nisu u mogućnosti da po svakom zahtevu postupe, posebno ne u zakonom predviđenom roku (15, odnosno 40 dana).
U Službi poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti rekli su za Cenzolovku da vanredno stanje „nije od uticaja na izvršavanje obaveza organa javne vlasti utvrđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tj. na izvršavanje obaveza u pogledu činjenja dostupnim informacija u vezi sa epidemijom koronavirusa“.
Poverenik Milan Marinović je 11. marta apelovao na organe javne vlasti da po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja koji su im podneti, a kojima su tražene informacije u vezi sa sprečavanjem širenja koronavirusa i zaštitom zdravlja stanovništva, postupaju u skladu sa članom 16 stav 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tj. da po svakom zahtevu postupe bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva.
Apel vlastima da objavljuju što više informacija
Poverenik je, takođe, apelovao na organe javne vlasti da, u okviru svoje nadležnosti, proaktivno deluju, tj. da proaktivno objavljuju što veći broj informacija u vezi sa navedenim pitanjima.
„Ovaj apel poverenik je uputio imajući u vidu činjenicu da u aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, informacije u vezi sa širenjem koronavirusa i zaštitom od moguće infekcije, u skladu sa članom 4 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, imaju svojstvo informacija koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, u odnosu na koje važi neoboriva zakonska pretpostavka o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna, kao i da je pružanje pravovremenih i tačnih informacija od suštinskog značaja za zaštitu zdravlja najšireg stanovništva, ali i za poverenje građana u rad organa vlasti i poštovanje mera koje oni preduzimaju“, podsećaju u Službi poverenika.
Na pitanje da li na takav stav utiče činjenica da je u međuvremenu proglašeno vanredno stanje, u Službi poverenika odgovaraju odrično, ali podsećaju na to da odluku o tome koje će informacije učiniti dostupnim javnosti „organ vlasti donosi samostalno, u granicama zakonskog ovlašćenja, a polazeći od sadržine zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koji mu je podnet, i da otuda nije moguće unapred odrediti vrste informacija koje organ mora učiniti dostupnim tražiocima“.
Ograničenja prava na pristup informacijama od javnog značaja moguća su, ističu u Službi poverenika, „ali tek kada organ kome je podnet zahtev, u skladu sa odredbama čl. 8–14 Zakona, utvrdi da su u konkretnom slučaju za to ispunjeni uslovi“. Organ koji odluči da tražiocu ograniči pravo na pristup traženoj informaciji od javnog značaja ima obavezu da o tome donese rešenje kojim će svoju odluku obrazložiti.
Jesu li nakon prošlonedeljnog apela organi vlasti počeli da postupaju po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, u Službi poverenika kažu da nemaju saznanja, ali da su na osnovu praćenja medija zaključili da Vlada, Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove i tela koja su obrazovana za praćenje aktuelne situacije „na dnevnoj osnovi pružaju javnosti relevantne informacije“.
Ono što je Službi poverenika poznato jeste podatak da je ta služba do sada primila devet žalbi zbog nedobijanja traženih informacija u vezi sa koronavirusom i po njima se postupa. Interesantno je da su sve žalbe primljene 10. marta 2020.
IZVOR: Cenzolovka