Od 1. novembra 2024. medijski profesionalci u Srbiji bili su žrtve najmanje 89 fizičkih napada. Oko polovine počinili su pripadnici policije, koji, pored toga, često zatvaraju oči kada novinare napadaju pristalice vlasti, kaže se u saopštenju Reportera bez granica.
Saopštenje Reportera bez granica prenosimo u celini:
Gotovo godinu dana nakon početka protesta — izazvanih smrtonosnim urušavanjem nadstrešnice železničke stanice na severu Srbije 1. novembra 2024. — novinari koji o njima izveštavaju i dalje su mete napada. Profesionalci u medijima pretrpeli su najmanje 89 fizičkih napada u godinu dana, što je rekord.
Reporteri bez granica (RSF) podržavaju Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) finansijskom i tehničkom pomoći za nabavku zaštitne opreme.
Kada je nezavisni novinar Dalibor Stupar pokušao da snimi dolazak autobusa sa pristalicama vlasti, u tome su ga sprečili oni koji su trebali da ga štite. Nakon što su ga odgurnuli, policajci su mu nezakonito oduzeli telefon, tvrdeći da nema pravo da izveštava sa javnog skupa koji su 11. oktobra organizovali režimski pristalice kao odgovor na antivladine proteste.
Napad na ovog novinara agencije Beta i portala Autonomija simptomatičan je za situaciju u kojoj se nalaze srpski novinari koji već godinu dana izveštavaju o protestima pokrenutim urušavanjem železničke stanice u Novom Sadu na severu zemlje, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Od 1. novembra 2024. godine, medijski profesionalci u Srbiji bili su žrtve najmanje 89 fizičkih napada, prema podacima RBG-a. Samo u 2025. zabeležena su 82 slučaja, što je najveći godišnji broj od 2008, prema uporednim podacima RBG-a i njihovog lokalnog partnera NUNS-a. Oko polovine nasilja počinili su pripadnici snaga reda koji, osim toga, često zatvaraju oči kada novinare napadaju pristalice vlasti.
Kroz NUNS, RSF pruža podršku novinarima kojima se onemogućava rad – obezbeđujući finansijsku i tehničku pomoć za nabavku zaštitnih prsluka i kaciga za profesionalce koji izveštavaju sa protesta.
„Izražavamo veliko poštovanje prema srpskim novinarima koji herojski izveštavaju o protestima uprkos institucionalizaciji nasilja od strane režima predsednika Aleksandra Vučića. Pozivamo međunarodnu zajednicu da pruži finansijsku, pravnu i političku podršku kako bi oni mogli bezbedno da rade i kako bi napadači bili izvedeni pred lice pravde. Na kocki je sloboda medija u Srbiji, kao i naše pravo da budemo informisani o događajima u ovoj zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, uključujući i poštovanje prava na okupljanje od strane vlasti”, kaže Pavol Salaj, direktor kancelarije RBG-a u Pragu.
Evropski odgovor na apele RSF-a
Nakon apela koje su u julu i avgustu 2025. uputili RSF i druge međunarodne i srpske organizacije, Evropski parlament je u rezoluciji usvojenoj 22. oktobra oštro kritikovao Vladu Srbije. U njoj se priznaje da je „broj novinara bio napadnut ili im je uskraćena zaštita dok su izveštavali o protestima“, a osuđuje se i „podsticanje mržnje prema demonstrantima i novinarima“ od strane predsednika Aleksandra Vučića.
„Vučić je proteste predstavio kao ‘obojene revolucije’ koje organizuju i finansiraju strane obaveštajne službe zapadnih država, a takve tvrdnje prenosili su provladini mediji“, navodi se u rezoluciji Evropskog parlamenta.
Rezolucija takođe osuđuje političke pritiske usmerene na najveći nezavisni kanal u Srbiji, N1, čija je redakcija nominovana za RSF-ovu nagradu za slobodu medija 2025. godine u kategoriji Hrabrost, zbog izveštavanja o protestima.
Nedelju dana pre usvajanja rezolucije Evropskog parlamenta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen se, tokom sastanka u Beogradu sa Aleksandrom Vučićem, ograničila na poziv za „napredak u oblasti slobode medija“. Ipak, devet međunarodnih organizacija koje brane slobodu medija i novinara, uključujući RSF, upozorilo je da bi nečinjenje EU u Srbiji predstavljalo opasan presedan za Zapadni Balkan.
„Instrumenti koji su na raspolaganju Komisiji, uključujući i obustavu fondova EU, treba da budu primenjeni kako bi se poslala jasna poruka o posvećenosti EU nezavisnom novinarstvu i slobodi medija u regionu“, naveli su 13. oktobra u zajedničkom saopštenju.
Dva naročito nasilna dana
Od poslednjeg saopštenja RBG-a u avgustu 2025. godine, dva dana bila su posebno nasilna za novinare koji izveštavaju o protestima u Novom Sadu. Dana 5. septembra, pripadnici snaga bezbednosti napali su Emira Kahrimanovića sa portala 021.rs, Katarinu Stevanović iz nedeljnika Vreme, Nemanju Šarovića sa kanala KTV, kao i Kseniju Pavkov i njenog snimatelja sa televizije N1. Pored toga, tokom policijske racije na Univerzitetu u Novom Sadu, policija je privela nekoliko članova studentske redakcije Blokada info i zaplenila njihovu opremu.
Dana 11. oktobra, policajci su upotrebili nesrazmernu silu protiv Darije Matić sa portala Mašina.rs, Brankice Matić sa portala Storyteller, kao i Miljka Stojanovića i Anđele Risantijević sa portala Glas Zaječara. Istog dana, jedan muškarac je pretio i pratio novinarku N1 Leu Apro pre nego što joj je zgrabio ruku i oduzeo telefon; policija ga je privela — što je retkost.
Od ukupno 180 zemalja i teritorija u Svetskom indeksu slobode medija RSF-a za 2025. godinu, Srbija se nalazi na 96. mestu.
Izvor: Cenzolovka
Foto: Pixabay ilustracija