U Trećem osnovnom sudu u Beogradu početkom nedelje održano je drugo ročište po tužbi bivše novinarke Euronjuz Srbija Marije Šehić protiv Arena njuz čenels d.o.o, pravnog lica koje stoji iza ove medijske kuće u Telekomovom portfoliju.
Marija Šehić dobila je otkaz 10. juna 2025. godine, uz obrazloženje da je povredila radne obaveze i radnu disciplinu, nakon čega je jula iste godine tužila Euronjuz zbog nezakonitog otkaza.
Tužbom traži da sud poništi rešenje kao nezakonito, da obaveže Euronjuz da joj umesto vraćanja na rad isplati devet neto zarada, kao i da joj nadoknadi troškove postupka.
Otkazni razlozi – razgovor o broju prisutnih na protestu 15. marta, predstavljanje gostiju i „ton“ imejla
U rešenju o otkazu ugovora o radu Mariji Šehić navedeno je da je nesavesno i nemarno izvršavala radne obaveze.
Njoj se stavlja na teret da je u emisiji „Euronjuz jutro“ 17. marta 2025. godine, u razgovoru o broju ljudi pristunih na studentskom i građanskom protestu u Beogradu održanom dva dana ranije, prilikom postavljanja pitanja izgovorila:
“Informacije su različite. Evo da krenemo od procene koliko je ljudi bilo u subotu (na mitingu 15. marta), MUP saopštava 107 hiljada, jedni kažu 300 hiljada, jedni 800 hiljada, a procene nekih stranih bezbednosnih službi idu na preko milion građana.”
Tog jutra u studiju je gost bio Veran Matić.
Nakon emisije glavna i odgovorna urednica TV Euronjuz Srbija Dragana Pejović tražila je da joj Marija Šehić odgovori “na koju stranu službu je mislila kada je iznela taj podatak”.
U rešenju o otkazu piše da joj je Šehić odgovorila “da je mislila na Mosad, odnosno nalog izraelske obaveštajne službe Mosad na mreži X”.
Takođe se navodi da je “proverom podataka poslodavac utvrdio da izraelska obaveštajna služba nikada nije dala procenu na koju se Šehić pozvala, da je procena objavljena na X nalogu Mossad commentary, za koji je zaposlena morala znati da nema veze sa državnom službom Izraela, kao i da nije izvor čiji su podaci verodostojni, tačni ili kredibilni za davanje te vrste procene”.
Otkazni razlog je, prema rešenju, i emisija od 17. aprila iste godine, u kojoj je pogrešno navela funkcije gostiju jutarnjeg programa koji se odvija uživo, Radeta Veljanovskog i Filipa Rodića.
Veljanovskog je najavila kao bivšeg člana REM-a što on nikada nije bio, piše u rešenju, a Rodića, navedeno je, najavila je kao novinara i nekadašnjeg člana Upravnog odbora RTS-a, iako je on član tog tela javnog servisa.
Među otkaznim razlozima je i taj što Šehić nije navela da je Rodić i kolumnista Euronjuza, iako su je, piše u rešenju, “o toj obavezi regionalna direktorka Minja Miletić i glavna urednica Dragana Pejović obavestile”.
Na posletku, Šehić je povredila radnu obavezu jer je 15. aprila prošle godine, pisala na redakcijski mejl “koji stiže na imejl adrese svih zaposlenih u redakciji, a bez da se prethodno obratila urednici Dragani Pejović” i uputila pitanje o razlogu premeštanja iz studija u režiju.
To je, kako se tvrdi, “izazvalo nelagodu kod ostalih članova redakcije, jer su bili prinuđeni da budu deo prepiske koja se ne tiče njihovog radnog angažovanja, a sam ton koji je Šehić koristila u prepisci nije bio primeren”.
Tužba Marije Šehić: Nije utvrđena povreda radne obaveze, rešenje nije obrazloženo, postupak šikanozan i zlonameran
U tužbi Marije Šehić piše da je ona od februara 2023. godine, kada je zaposlena u Euronjuzu, profesionalno i odgovorno obavljala svoj posao, da nije bilo nikakvog spora, nije vođen disciplinski postupak protiv nje, niti je dobila bilo kakvu primedbu na svoj rad, zamerku na ponašanje, odnos prema radu ili kolegama i pretpostavljenima.
Ona je uz tužbu dostavila izjave i preporuke koje su joj za ovaj sudski postupak dale koleginice i kolege sa kojima je radila, među kojima su Bojan Brkić, bivši glavni i odgovorni urednik Euronjuza, Svetlana Janićijević, ranije izvršna urednica Euronjuza, Svetlana Milenković Popović i Milorad Vesić, takođe svojevremeno nadređeni tužilji u ovoj televiziji, ali i Igor Božić, Jugoslav Ćosić, Maja Divac i Veran Matić.
Šehić u emisiji „Euronjuz jutro“ nije navela ime bezbednosne službe, piše u tužbi, već je govorila o pretpostavljenom broju građana na protestu, dok je u rešenju o otkazu razgovor koji je vodila sa urednicom posle emisije “predstavljen tako da se stiče utisak da je to bilo u emisiji”, što smatra da je “urađeno tendenciozno da bi se po svaku cenu fingirale povrede radne obaveze“.
Kada je reč o mejlu koji je poslala, Šehić u tužbi navodi da su tvrdnje iz rešenja o otkazu “neistinite i uvredljive i da se njima namerno vređaju njen čast i ugled“.
| Drugo suđenje
U drugom sudskom postupku Marija Šehić je, za povredu časti i ugleda, tužila Draganu Pejović, sadašnju glavnu i odgovornu urednicu TV Euronjuz, medija u Telekomovom portfoliju. |
U imejlu koji je naveden u rešenju o otkazu pisalo je:
“Da li molim vas možete da mi objasnite zašto sam po rasporedu za sledeću nedelju skinuta sa ekrana i prebačena u režiju Euronjuz jutra i da li se to odnosi samo na sledeću nedelju?”
Šehić je u tužbi istakla da se u slučaju pogrešne najave dva sagovornika koju je izgovorila u emisiji koja ide uživo „radilo o očiglednoj omašci koja se svakom može desiti, te da je najavu pisao producent Darko Nikolić“, a ne ona, i da je „ta činjenica poznata poslodavcu”.
Greška je odmah ispravljena, takođe je rečeno, a emisija je nastavljena redovnim tokom.
„Svakako se ne radi o nameri, niti takvoj povredi radne obaveze koja se može okarakterisati kao nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza“, piše u tužbi.
U tužbi se ističe i da poslodavac nije utvrdio krivicu novinarke, te da je rešenje nezakonito jer „po Zakonu o radu ono mora sadržati obrazloženje, a osporeno rešenje je kontradiktorno samo po sebi i nije obrazloženo na način da se mogu utvrditi jasni i konkretni i razlozi prestanka radnog odnosa“.
Kako je dalje istaknuto, u ovom procesu izostala je procedura koja je zakonom propisana, a to je da se utvrdi ima li mesta primeni blažih mera, u skladu sa Zakonom o radu.
Odgovor Euronjuza: Šehić relativizuje povrede radne obaveze i discipline
U odgovoru na tužbu navedno je da se svi novinarkini navodi „u osnovi svode na to da ona ne spori postojanje povreda radne obaveze i discipline, već je usmerena na relativizaciju njihovog značaja“. „Dakle, iako je tužilja učinila sve što se navodi u otkaznom aktu, smatra da je tuženi kao poslodavac mogao da primeni neku blažu meru iz člana 179a Zakona o radu, umesto donošenja osporenog rešenja“, piše u odgovoru Arena njuz čenels d.o.o.
To da li Šehić jeste ili nije bila ranije upozoravana na kvalitet rada ili disciplinski kažnjavana, kažu u odgovoru zastupnici tuženog, nije relevantno za postupak, imajući u vidu da zakon i interni akti Euronjuza ne zahtevaju bilo kakav kontinuitet u povredi radnih obaveza ili discipline, kao preduslov za otkaz ugovora o radu.
„Stoga poslodavac ima puno pravo da sankcioniše i pojedinačne povrede radne obaveze ili discipline, a koje smatra neprihvatljivim i za koje utvrdi da ih je zaposleni učinio svojom krivicom, što je slučaj sa tužiljom“.
Na dalje tvrdnje iz tužbe u vezi sa procenom broja prisutnih na studentskom i građanskom protestu 15. marta u Beogradu o kom je bilo reči u emisiji “Euronjuz jutro”, odgovor je da je Šehić povredila radne obaveze jer nije znala na koje izvore se poziva, te da je prekršila osnovna pravila profesije iz Kodeksa novinara Srbije.
Time je, piše u odgovoru na tužbu, „ugrozila ugled televizije“, „pokazala da nema neophodnu producentsku i uredničku svest o posledicama koje netačne informacije imaju na publiku kao što su širenje straha, panike, te da informacijama ne pristupa sa dužnom novinarskom pažnjom“.
Takođe, u odgovoru na tužbu piše i da je odbijanjem da predstavi Filipa Rodića kao kolumnistu Euronjuza postupila suprotno obavezi o kojoj su je obavestili nadređeni, i da nije iskazala ni minimum dužne novinarske pažnje u odnosu na saznavanje tačnih pozicija u cilju adekvatne i tačne najave gostiju, što je za Euronjuz neprihvatljivo.
U odgovoru se dodaje i da je Šehić „postupanjem suprotno molbi Rodića i nalogu pretpostavljenih da ga predstavi kao kolumnistu iskazala i ogromno nepoštovanje prema gostu“.
Kada je u pitanju imejl koji je Šehić poslala, a koji je takođe jedan od razloga za otkaz koji je usledio, u odgovoru na tužbu piše da je “prilikom postavljanja pitanja koja imaju veze isključivo sa njenim angažmanom, uključila redakcijski imejl i izazvala nelagodu kod ostalih članova redakcije jer su bili prinuđeni da budu deo prepiske koja se ne tiče njihovog radnog angažovanja, a sam ton koji je tužilja koristila u prepisci nije bio primeren“. Odgovarajući na tvrdnju da je poslodavac mogao da primeni neku blažu meru, Euronjuz, odnosno Arena njuz čenels, navodi da je ova mogućnost navedena u Zakonu o radu, ali da nije obavezna, te da zakon propisuje da poslodavac može da izrekne takvu meru samo ako smatra da je povreda takva da ne zahteva otkaz, a da Euronjuz u ovom slučaju nije mogao da toleriše navedene propuste.
Šehić: Problemi počinju od pada nadstrešnice
Novinarka Šehić je početkom aprila dala izjavu u ovom sudskom postupku. Rekla je da joj je Minja Miletić, u to vreme postavljena na mesto regionalne direktorke Euronjuz za Srbiju, Crnu Goru i BiH, predložila da radi emisiju „Euronjuz jutro“ i da je kao voditeljka ove emisije počela da radi od septembra 2024. godine. Šehić je navela da joj je tada rečeno da će se u Euronjuzu raditi kao i do sada, odnosno da će objektivno izveštavati i da neće biti promene uređivačke politike.
„Problemi u vezi sa mojim radom nastaju od pada nadstrešnice u novembru 2024. godine. Imala sam utisak da mi se postavljaju ograničenja u vezi sa obavljanjem posla“, rekla je Šehić.
Ona je na ovom ročištu primerima opisala i kako je to izgledalo.
Jedan od slučajeva koje je ispričala je situacija kada je u jutarnjem programu tema bila pad nadstrešnice i sudski proces u vezi sa tim.
Gost je bio advokat Vladimir Gajić, rekla je Šehić, i meni je veče pred emisiju, preko producenta, a od strane glavne i odgovorne urednice Dragane Pejović, sugerisano koje pitanje da postavim sagovorniku.
„Zamolila sam da to pitanje bude konkretno napisano, a odnosilo se na profesora Spremića sa Građevinskog fakulteta. Dragana Pejović je napisala pitanje i ja sam ga postavila u programu onako kako je napisano“, rekla je Šehić i dodala da je nakon toga dekan Građevinskog fakulteta zvao i rekao je da će tužiti televiziju zbog toga što je funkcija profesora Spremića u tom pitanju bila pogrešno navedena.
Dragana Pejović je, rekla je Šehić, pitala producenta Darka Nikolića kakvo sam to pitanje postavila sagovorniku, a on je odgovorio: „Tačno kako si napisala“.
„Posle toga me je glavna i odgovorna urednica pozvala i rekla da ništa ne brinem, da to nije neka velika greška i da treba da budem mirna u vezi sa tim. Nakon nekog vremena čitala sam demanti Građevinskog fakulteta u emisiji“, rekla je Šehić. Šehić je navela i da je nakon studentskog protesta 15. marta, naredno jutro, u nedelju, pozvala vojnog analitičara Aleksandra Radića da bude sagovornik, zbog događaja koji se desio za vreme petnaestominutne tišine, a u vezi sa sumnjom upotrebe zvučnog oružja.
„O tome sam obavestila producente u našoj viber grupi. Međutim, nekoliko minuta kasnije, pozvala me je direktorka televizije Minja Miletić da mi kaže da se ta tema neće obrađivati i tražila mi je da otkažem sagovornika, što sam ja i učinila“, rekla je Šehić.
Govoreći o spornom nalogu Mosada, Šehić je istakla da nijednom u emisiji nije pomenula o kojim se službama radi.
„Komentarisala sam kako je policija dala jednu procenu o broju prisutnih, kako neke novine imaju svoju procenu, u drugim novinama je navedena druga procena, a želela sam da prikažem kako su te informacije različite“, navela je ona.
Istakla je da joj je Dragana Pejović nakon emisije rekla da je to lažni nalog i da pazim da se to više ne ponovi.
Takođe, navela je Šehić, Dragana Pejović ju je prethodno pitala zašto je pominjala zvučni top.
„Rekla mi je da nikakvo oružje nije upotrebljeno protiv demonstranata, da je ona to istražila tokom vikenda“, navela je Šehić.
Govoreći o pogrešnom navođenju funkcija sagovornika, Šehić je ponovila navode iz tužbe, da je najavu pisao producent Darko Nikolić, da ju je pisao pred samu temu jutra, a ne pred emisiju, te da nije imala vremena da je unapred pročita.
“Nakon što sam ih pogrešno najavila, imali smo uključenje uživo”, rekla je Šehić i dodala da su joj gosti u studiju tada ukazali na grešku, a ona ju je nakon ponovnog vraćanja u program ispravila.
„Na kolegijumu posle tog događaja Dragana Pejović je pitala mog producenta Nikolića kako sam ja mogla da navedem pogrešne funkcije sagovornika, a on je odgovorio da to nije moja nego njegova greška. Na celu redakciju je bio poslat mejl da se kolumnisti Euronjuza najavljuju i sa tom funkcijom, ali nisam sigurna da li je taj mejl poslat pre ili posle ovog događaja“, rekla je Šehić.
O blokadi RTS-a i spornom saopštenju Euronjuza
Šehić je u svojoj izjavi na sudu opisala i šta se dešavalo nakon 18. aprila 2025. godine, kada je u ime redakcije Euronjuz Srbija izdato saopštenje u kojem se pozivaju nadležni da reaguju i „upotrebljavaju se brojne sporne kvalifikacije prema studentima i građanima koji blokiraju RTS“.
Kako je navela, većina zaposlenih nije znala da će to saopštenje biti izdato i o tome se nije raspravljalo među njima.
„Poslala sam mejl na redakciju i pitala u čije je ime napisano ovo saopštenje i zašto nije potpisano, rekla sam da ne želim da me neko poistovećuje sa onim što tu piše. Na moj mejl se nadovezalo još nekoliko kolega među kojima su i bivši zaposleni RTS-a“, rekla je na sudu.
Nakon toga, kaže Šehić, Minja Miletić ju je pozvala telefonom i pitala je zašto je napisala mejl, a nije nju pozvala.
„Ja sam rekla da je to iz istog razloga zbog koga ona mene nije pozvala pre nego što je objavljeno to saopštenje. Rekla sam da ukoliko to saopštenje ne bude povučeno, da ću se od njega ograditi lično na nalozima na mojim društvenim mrežama. Ona mi je rekla `Ako se ti ogradiš od ove kuće i ova kuća će od tebe`“, ispričala je Šehić.
Ona je podsetila da se veliki broj kolega iz redakcije Euronjuz Srbija ogradio od tog saopštenja i to javno, zajedničkim saopštenjem, gde su se svi potpisali imenom i prezimenom i da su ga poslali domaćim i stranim novinarskim udruženjima i Euronjuzu u Briselu.
| Marija Šehić na konferenciji – znali smo šta nas čeka Podsetimo, Marija Šehić rekla je na konferenciji u Pres centru UNS-a održanoj povodom godinu dana od zajedničkog otpora i javnog istupanja protiv zloupotrebe redakcije Euronjuz Srbija, da su nakon što su solidarno potpisali saopštenje „svi znali šta ih čeka“. „Očekivali smo to. Svi koji smo se potpisali ispod tog saopštenja, znali smo šta otprilike može da usledi. Ja sam očekivala da u narednom periodu usledi otkaz“, navela je Šehić, dodajući da je na toj televiziji postojala cenzura, a da su oni koji nisu pristajali na nju – sklonjeni. |
Pejović kontradiktorna u izjavama, ali sigurna da je Šehić bila dužna da proveri informacije
Sadašnja glavna i odgovorna urednica Euronjuza Dragana Pejović svedočila je početkom nedelje u ovom postupku i rekla da joj je poznato zbog čega je Šehić dobila otkaz, “ali da to nisu bile jedine situacije koje su se ticale propusta tužilje“.
Ona je u svojoj izjavi ponovila navode iz odgovora na tužbu uz iste primere koji su opisani kao kršenje radne obaveze i discipline.
| Javnost isključena iz sudnice zbog nelagode svedoka
U zapisniku sa ročišta ne piše da je Dragani Bjelici, predstavnici UNS-a koja prati brojna suđenja ove vrste, a to je i navela u sudnici, onemogućeno da bude prisutna u svojstvu javnosti. Advokat Jovana Veličković, koja zastupa tuženog Arena njuz čenels d.o.o, pravno lice koje je osnivač TV Euronjuz Srbija, rekla je na početku da se svedok Dragana Pejović oseća „nelagodno“, a posle kratkog razgovora koji se poveo dodala da postoji „ranije pisanje“ i „lični sukob“. Advokat Sarah el Sarag, koja zastupa novinarku Mariju Šehić, se usprotivila tom zahtevu navodeći da nema razloga za isključenje javnosti, da nema nikakvih sudskih postupaka koji se vode i potkrepljuju takve navode, kao i da su mediji pisali o ovoj temi. Ipak, sudija Olivera Bogićević je izašla u susret zahtevu tuženih, iako isprva nije imala ništa protiv i čak je u zapisnik počela da diktira ko je prisutan u svojstvu javnosti. |
Govoreći u vezi sa brojem procena prisutnih na protestu 15. marta u Beogradu i pozivanjem na podatke strane službe u “Euronjuz jutru”, prema zapisniku, rekla je da je „centralni Euronjuz, koji je vlasnik licence, pisao o tom lažnom nalogu i to je bilo objavljeno na sajtu Euronjuza“.
Kako je dodala, „to je bilo objavljeno nekoliko nedelja pre emisije i bilo je dovoljno da se pretraži ono što je objavljeno na sajtu Euronjuza da bi se ustanovilo o čemu se radi”.
„Bila je dužna da sve što će biti rečeno u emisiji prethodno činjenično proveri“, rekla je Pejović.
Tužilja Šehić bila je u prilici da na ročištu postavlja pitanja svedoku – Dragani Pejović, i, između ostalog, pitala ju je da li je u samoj emisiji 15. marta pomenut nalog Mosada, na šta je Pejović odgovorila da nije, već da je pomenuto da su neke strane službe navele broj pristunih građana koji je saopšten.
Šehić je urednicu Euronjuza upitala da li je neko poslao demanti, od državnih struktura, institucija, ili je na bilo koji način stigla neka reakcija?
„Reakcija nije stigla, niti demanti, ali sam objasnila da se moraju proveravati informacije, naročito u stanju visoke uznemirenosti javnosti, što je bilo u tom periodu“, rekla je Pejović.
Govoreći o otkaznom razlogu – pogrešnoj najavi gosta Filipa Rodića, Pejović je objasnila da je Euronjuz „u to vreme pokrenuo seriju kolumni na sajtu i da im je zato bilo važno da njihovi kolumnisti budu tako predstavljeni“.
„To sam saopštila urednicima usmeno, ali i mejlom sam ih o tome obavestila, s tim što ne mogu da se setim kada je taj mejl poslat“, rekla je ona.
Pejović je, međutim, navela da „ne zna u konkretnom slučaju ko je napravio grešku u označavanju gostiju, i kada je ta najava napisana, a da može da pretpostavi da je napisana pre početka programa“.
„Međutim, tužilja nije, ni nakon što je opomenuta od gosta, to promenila. To nisu bile vanredne okolnosti, gosti su bili najavljeni ranije i mogle su biti proverene njihove funkcije“, rekla je.
Advokatica Marije Šehić Draganu Pejović je upitala kome se obratila kada je došlo do davanja pogrešnih funkcija sagovornicima u emisiji.
„Obratila sam se svim urednicima na kolegijumu i urednicima jutra i urednicima vesti. Na sastanku sam se za konkretnu situaciju obratila Darku Nikoliću i tužilji“, rekla je prvobitno.
Ipak, na dodatno pitanje da li je Šehić bila prisutna na tom sastanku, Pejović je rekla da se „ne seća“.
„Ne sećam se da li je tužilja bila na tom sastanku, pa ne znam da li sam se njoj lično obratila ali lično joj je mnogo puta rečeno da mora da proverava činjenice“, rekla je. Upitana šta joj je odgovoreno na tom sastanku u vezi sa ovim slučajem, ona je rekla da se „ne seća šta joj je Darko tada rekao“.
„Za mene je odgovornost i na onome ko izgovara stvari u programu“, rekla je.
Na poslednjem ročištu u svojstvu svedoka trebalo je da izjavu da i Darko Nikolić, koji je, ranije, kako je navedeno u zapisniku, opravdao odsustvo.
Šehić je upitala Pejović da li je trpela neke posledice zbog toga što je navela pogrešnu funkciju profesora Građevinskog fakulteta, nakon čega je usledila reakcija fakulteta i advokata, a nakon čega je upravo Šehić u programu čitala njegov demanti.
Pejović je odgovorila da „u tom pitanju nije rečena pogrešna funkcija, rečeno je da je on na čelu komisije, a oni su demantovali ono što je rekao advokat Vladimir Gajić“. Pejović je govorila i o još jednom otkaznom razlogu – imejlu Šehić u kom je upitala zašto je umesto u studio, raspoređena u režiju.
„Što se tiče raspodele posla, tokom letnjih meseci menja se programska šema pa se i zaposleni stavljaju na neke druge pozicije. U konkretnom slučaju u režiji nismo imali nijednog urednika, pa je tužilja kao treći urednik raspoređena u režiju, što je njoj zasmetalo, iako smo o tome prethodno razgovarali“, rekla je.
Kako je dodala, „uobičajeno je da se izmene rasporeda rada šalju na celu redakciju, ali nije uobičajeno da se o rasporedu raspravlja na taj način. Tužilja je ostala da radi u režiji, ali nije došla da razgovara sa mnom iako sam je pozvala“, rekla je Pejović.
Iako je izjavila da u konkretnom slučaju nisu imali nijednog urednika, Pejović je na istom ročištu, na pitanje Marije Šehić koliko je urednika bilo na godišnjem odmoru u vreme kada je premeštena u režiju, rekla:
„Tih nedelja je bio jedan ili dva urednika na godišnjem odmoru, a njih je troje sa tužiljom“. Na pitanje advokatice tužilje da kaže koja je tačno pitanja Šehić postavila u mejlu, Pejović je, prema zapisniku, odgovorila:
„Zašto je na rasporedu u režiji, komentarisala je da je jedan urednik prisutan i tvrdila da se naš dogovor odnosi samo na situacije kada oba urednika nisu tu“.
Sledeće ročište zakazano je za 20. novembar 2026. godine.
| Rokovi
Kako je odredio sud na pripremnom ročištu, vremenski okvir za sprovođenje postupka je 24 meseci i sedam ročišta. Pripremno ročište održano je januara ove godine, a nastavljeno glavnim raspravama održanim u aprilu, kada je iskaz dala Marija Šehić i 30. juna kada je svedočila glavna i odgovorna urednica Euronjuza Dragana Pejović. |
Izvor: UNS
Foto: Ilustracija/Pixabay