U slučaju da na predstojećim parlamentarnim izborima ne bude političkih promena, nastupiće još veća represija i opstanak preostalih medija biće doveden u pitanje, rekao je Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) gostujući u emisiji Kvaka 23 novinske agencije Fonet. Članice ANEM-a kojih je 53 svakodnevno pored sadržaja razmenjuju i informacije o bezbednosti novinarki, novinara i medijskih radnika, jer su svi na udaru. Mirković je zato naglasio značaj stava koji će zauzeti međunarodna zajednica, pre svega Evropska unija i OEBS, kao ključne institucije koje su aktivno uključene u dešavanja na medijskoj sceni u Srbiji.
Mirković smatra da je veoma važno objediniti iskustva iz perioda 2000. godine kada je došlo do poslednje velike političke promene, sa iskustvima svega onoga što novinari i građani proživljavaju na ulicama u poslednje dve godine.
“Na osnovu toga bi trebalo izraditi strategije za sam 25. oktobar, ali i za dan posle”, rekao je predstavnik ANEM-a.
Novinar Branko Čečen rekao je za Kvaku 23 da u slučaju da ne bude političkih promena posle 25. oktobra, mediji moraju odmah da se ujedine i budu solidarni, da počnu da dižu glas na sindikalan način i na način koji predstavlja aktivan otpor. Čečen ističe da u slučaju promene vlasti, Radio-televizija Srbije (RTS) mora korenski da se reformiše, a da „svi drugi propagandni medijski uradci“ moraju da se dovedu u pitanje i analiziraju, kao i da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) konačno počne da radi svoj posao i da ih kažnjava, da spreči da uništavaju mozgove i stavove građana.
Prema njegovim rečima, aktuelni pritisak na portal Nova.rs „predstavlja potez očajnih ljudi“, jer to ne bi radili da nisu u veoma lošoj i teškoj situaciji. Ipak, smatra da taj potez nije zakasneo.
„Nije kasno ako u izbornoj noći ne budemo znali šta se događa na izbornim mestima, u RIK-u, a naročito neki dan kasnije na ulici. Tako da mislim da oni očajnički pokušavaju da zatvore medije koji mogu da obaveste građane o tome šta se događa, da bi reakcija građana bila drugačija od one koju očekuju“, kaže Čečen.
Istovremeno, Mirković ističe da se cela „odiseja“ u vezi sa promenom vlasničke strukture nekadašnje United Media odvija duže od godinu dana i da je ubrzavanje tog procesa logičan rezultat, ali ocenjuje da dolazi prekasno, jer činjenica da je vlast krenula u tu akciju i to na način koji u priličnoj meri iritira javnost, sada izaziva mnogo veće kontroverze.
”To zapravo ogoljuje suštinu ovog režima i celu tu akciju koja nema mnogo veze sa promenom vlasničke strukture i promenom menadžmenta, odnosno uredništva, već je jasno da se želi promeniti DNK te medijske”, navodi Mirković.
”Ono što treba da radimo jeste da analiziramo šta su novinari radili, i ako nije bilo profesionalno, da to izložimo kritici na raznim samoregulatornim i regulatornim telima”, kaže Branko Čečen.
S druge strane, Mirković rešenje vidi u doslednoj implementaciji postojećeg zakonodavnog okvira – Zakona o javnom informisanju i medijima, na osnovu kog bi bilo jasno ko bi mogao da bude izbrisan iz registra medija, a samim tim ne bi mogao da aplicira za državnu pomoć putem javnih nabavki, odnosno projektnog sufinansiranja; Zakona o elektronskim medijima, koji definiše sve ono što treba da radi regulator i Zakona o javnim medijskim servisima.
”Sve to je za sada mrtvo slovo na papiru” zaključuje Mirković u razgovoru za Kvaku 23.
Pogledajte celu emisiju Kvaka 23.
Izvor: ANEM/ emisija Kvaka 23
Foto: M.T.