Šta donosi Izveštaj EK o medijima u Srbiji: „Dan mrmota, EU zanima samo Kosovo“

Koje su ključne poruke Brisela o medijskom okruženju u Srbiji? To je oblast za koju su predstavnici vlasti dobili kritike Evropske komisije. Brinu ih napadi na novinare, zastrašivanja i pritisci…

 

„Dobar tri“ – Srbija se na testu evrointegracija nije posebno istakla ove godine, pored pravosuđa i izbornog pocesa u kojima nije zabeležen nikakav pomak, nema velikog napretka ni na polju medija.

Evropska komisija u izveštaju konstatuje da je Srbija usvojila medijsku strategiju, koja je – kako navode – izrađena na „transparentan i inkluzivan način“. Sreću, međutim, kvari jedno „ALI“.

Brisel upozorava – izostala je primena.

„Mi smo usvojili u januaru, krajem januara strategiju i postojao je neki rok od 90 dana da se usvoji akcioni plan i da se krene sa implementacijom. Mi smo radili tokom vanrednog stanja, tokom Covida sve vreme, ono što je izostajalo i izostaje i danas – mi imamo sastanke jednom do dva puta nedeljno i radimo na tom akcionom planu, međutim, prisutni su samo predstavnici novinarskih udruženja, predstavnici države nisu prisutni na tim sastancima. I zašto se kasni – zato što izostaje taj pravovremeni odgovor države“, kaže za N1 Tamara Filipović iz NUNS-a.

Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su razlog za ozbiljnu zabrinutost administracije u Briselu.

Okruženje u kom novinari u Srbiji rade i dalje je loše, a vlasti nisu uradile mnogo ni na polju slobode izražavanja. Novinari kažu: „ništa novo“.

„Ušli smo u jednu matricu gde živimo ‘Dan mrmota’, gde se svake godine ponavlja isti izveštaj, a jedna grupa ljudi od toga ima korist. EU zanima samo par stvari – da li će biti rata na Kosovu, da li će biti rata u Bosni, pitanje migranata… Dok god oni dobijaju pozitivne odgovore na to što njih zanima, oni nemaju nijedan razlog da menjaju…“, ocenjuje novinar Dušan Mašić.

Pratili su članovi Evropske komisije i kako su mediji izveštavali tokom predizborne kampanje – kažu: većina je „promovisala je vladinu politiku“! Posebno, televizije sa nacionalnom frekvencijom. A ona manja grupa medija koja je nudila alternativne poglede na stvarnost u Srbiji – imala je ograničen domet, pa – iz perspektive Brisela – nije pružena efikasna protivteža.

„Teško je napraviti efikasnu protivtežu u uslovima različitog vlasništva nad medijima. Možda na javnom servisu nije bilo dovoljno protivteže. Mediji moraju biti samostalni u svom uređivačkom pogledu na stvari. Ali ono što treba da radi Javni servis jeste da se maksimalno trudi da se relevantne političke opcije u jednom društvu kada su u pitanju izbori i politički život, ravnomerno zastupi u svom programu“, ističe Nino Brajović iz UNS-a.

U kakvom okruženju rade novinari u Srbiji – odgovor leži i u činjenici da je Tužilaštvo pokrenulo istragu u slučaju napada na ekipu televizije N1 ispred zgrade u kojoj je smeštena kompanija „Asecco“.Tužilaštvo je od policijske uprave traži da sprovede istražnje radnje.

Istovremeno, Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je V.D. da je u stanju neuračunjivosti uporno pokušavao da uspostavi kontakt sa novinarom N1 Dušanom Mlađenovićem, kome se u tri navrata obraćao rečima: „Zašto radiš na izdajničkoj televiziji, da li si ti šiptar ili balija?“ Dva puta je to učinio u prisustvu maloletnog deteta.

Da li, onda, ocene Evropske komisije treba da čude?

Izvor: N1

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top