Istraživanje Fakulteta političkih nauka u Beogradu pokazalo je da je ukupan broj žena koje se bave novinarstvom u Srbiji (60 odsto) daleko veći nego u većini zemalja sveta, ali da ih je na glavnim uredničkim pozicijama samo 18 procenata. Ni u jednim dnevnim novinama žena nije glavna urednica, pa ni u javnom servisu – sve ključne pozicije na RTS-u drže muškarci.
Muškarci vode uređivačku politiku u javnom servisu i pored činjenice da na RTS-u program kreira 71 odsto novinarki, odnosno urednica emisija.
Mnogo je bolje u regionalnom javnom servisu – Radio-televiziji Vojvodine – gde je 67 odsto novinarki i isto toliko urednica medija unutar RTV-a. Ta kuća ima direktorku programa za sve RTV medije, kao i glavne i odgovorne urednice RTV radija i internet redakcije.
Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka i autorka navedenog istraživanja, rekla je da joj je žao što nema žena na pozicijama glavnih urednika na RTS-u, posebno imajući u vidu da javni servisi imaju obavezu da budu podsticaj drugim medijima u svakom smislu.
Istraživanje je pokazalo i da žene imaju znatno veće šanse da dođu do glavnog uredničkog mesta u digitalnim medijima (31 odsto), odnosno kao urednice veb-portala, nego da to postanu u tradicionalnom mediju (10 procenata).
Na uredničkim pozicijama u medijima je 58 odsto žena, manje ih je u uredničkim kolegijumima i užim uređivačkim odborima, a najmanje među glavnim urednicima.
Ovi podaci su rezultat danas predstavljenog pilot istraživanja „Rodna struktura direktorskih i uredničkih funkcija u informativnim medijima“, koje je od marta do maja ove godine sproveo Fakultet političkih nauka u Beogradu (FPN) u saradnji sa Misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji.
Istraživanje je obuhvatilo 22 informativne medijske kuće (koje zapošljavaju veliki broj novinara i svakog dana proizvode vesti), odnosno 40 redakcija (pojedine medijske kuće imaju više zasebnih medija) i 1.938 osoba.„Novinarke su brojnije od svojih muških kolega“, navodi se u istraživanju. „One čine 63 odsto, a novinari 37 odsto zaposlenih. Kao urednice rubrika takođe su većina (58%), i ta razmera se održava i kada je reč o mestu pomoćnika/pomoćnice i zamenika/zamenice glavnih i odgovornih urednika/urednica. Međutim, tu dolazi do radikalne promene, na najuglednijem i najprominentnijem mestu za novinarsku profesiju – mestu glavnog i odgovornog urednika – samo je 18 odsto žena (6 od 34).“
U najvećim medijima žene su više zastupljene na menadžerskim pozicijama nego kao glavne urednice. Od osam velikih medijskih korporacija u Srbiji, u tri su žene na funkciji generalnog direktora, što predstavlja 36 odsto.
„Ovi nalazi nam pokazuju da je takozvani stakleni plafon postavljen relativno visoko i prilično čvrsto. Nije ga tako lako preći, doći na sam vrh i zauzeti poziciju koja je u javnosti najvidljivija“, rekla je Danka Ninković Slavnić, docentkinja Fakulteta političkih nauka i članica istraživačkog tima, na današnjem predstavljaju rezultata istraživanja.
Budući da su analizirani mediji koji zapošljavaju veliki broj novinara i novinarki i stižu do velikog dela domaće publike, uzorkom nisu bili obuhvaćeni lokalni mediji.
Ljiljana Stojanović, glavna urednica leskovačke informativne agencije JUGpress, koja se uključila u diskusiju, rekla je da bi u narednom istraživanju trebalo obuhvatiti lokalne medije, posebno zbog toga što je u poslednjih nekoliko godina na lokalu pokrenuto dosta portala koje su osnovale žene i koje su i urednice medija.
Izvor: Cenzolovka