Predložene izmene Krivičnog zakonika, koji je na javnoj raspravi do 1. oktobra, predviđaju da svaka blokada puta bude krivično delo sa kaznom zatvora do godinu dana. Stručnjaci upozoravaju da bi i lajk na objavu koja savetuje izvršenje teških krivičnih dela mogao biti tumačen kao svesno pristupanje takvom materijalu, čime se građani izlažu riziku od krivične odgovornosti.
Nacrt zakona o i izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je predložilo Ministarstvo pravde, izazvao je polemike u javnosti. Za kritičare je sporno više predloga ovog zakona. Među njima i izmena člana 290 kojom se uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva protivno propisima.
Iako je ministar pravde Nenad Vujić rekao da predložene izmene nemaju veze sa trenutnom situacijom u zemlji, Građanske inicijative upozorile su na „opasan predlog“ izmene zakonika, kojom, kako su navele, „režim pokušava da kriminalizuje proteste“ jer se svaka blokada puta proglašava krivičnim delom.
„Ovim potezom vlast ne štiti bezbednost građana, već im šalje poruku da će svaki pokušaj pobune i otpora biti kažnjen zatvorom“, navode Građanske inicijative.
Sa ovim stavom saglasna je Vanja Bajović, profesorka krivičnog procesnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ona je u razgovoru za Istinomer ukazala na još nekoliko problematičnih odredaba predloženog nacrta.
Lajk na sporan sadržaj – rizik od krivične odgovornosti
Jedna od njih se odnosi na objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela, kao što su ubistva, teška ubistva, falsifikovanje novca, ali i krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. Bajović ukazuje da tu nastaje problem jer kao što vidimo, studenti i građani se sada terete da ruše ustavni poredak.
„Recimo, neko pozove na protest protiv Rio tinta, ili neko zove na neki studentski protest… Hipotetički, nema garancija da se to kasnije ne kvalifikuje kao objavljivanje materijala za izvršenje krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti.“
Prema njenim rečima, problematično je što zakonodavac kažnjava i onog ko svesno pristupi materijalu. Drugim rečima, i sam lajk na neku takvu objavu može da bude krivično delo.
„Vaš lajk je dokaz da ste vi svesno pristupili tom materijalu. Ne verujem da mogu krivično da gone sve koji su lajkovali, ali mogu da zastraše. Dovoljno je da pokrenu postupak protiv dvoje-troje, pa niko drugi neće lajkovati. Postoji opasnost da će građani iz straha od krivične odgovornosti izbegavati objavljivanje i deljenje sadržaja koji su kritični prema vlasti. To bi predstavljalo opasan korak ka kriminalizaciji političkog i društvenog neslaganja.“
Snimanje razgovora i krivična odgovornost
Govoreći o krivičnim delima koji se tiču slobode govora, Bajović je rekla da po predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika postajete krivično odgovorni svaki put kada snimate razgovor, čak i sopstveni. Ona objašnjava da se inkrimiše faktički svako snimanje bez prethodnog pristanka svih strana u razgovoru.
„Neko vam preti, neko vas ucenjuje, neko traži da mu date mito. Vi to snimite, molim lepo – niste imali dozvolu. Taj neko nije znao da ga snimate i vi ste krivično odgovorni. Samim tim što se takvo snimanje sada tretira kao krivično delo, taj snimak ne može da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku. I na taj način šta radite? Štitite kriminal, a gušite slobodu govora“, objašnjava Bajović.
Ona upozorava da, ukoliko se ova odredba usvoji, ona može imati efekat odvraćanja građana koji bi prijavljivali nasilje, korupciju i druga krivična dela, jer sada mogu da se suoče s optužbama za neovlašćeno snimanje.
Veća zaštita za tabloide
Bajović dalje navodi da je iznošenje ličnih i porodičnih prilika već krivično delo, ali da se sada uvodi da nije krivično odgovoran novinar ili medij ako to što je iznosio nije učinio u nameri da naškodi časti i ugledu tog lica. Ovo, po njenim rečima, znači da će tabloidni mediji imati još veću zaštitu od krivične odgovornosti, dok će žrtve medijskog linča biti u težem položaju.
„To je vrlo problematično jer u praksi svako može da tvrdi da nije imao lošu nameru, da je nastojao samo da informiše javnost i slično, što predstavlja širi prostor od postojećeg za izbegavanje odgovornosti.“
Krivično gonjenje za komentarisanje pravosnažne presude
S njenog aspekta problematično je i uvođenje novog krivičnog dela – javno odobravanje, negiranje ili značajno umanjenje težine krivičnog dela za koje može da se izrekne kazna doživotnog zatvora ukoliko je izvršenje tog dela utvrđeno pravosnažnom sudskom presudom.
„To znači da se javno ne sme izražavati sumnja ili neslaganje sa takvom presudom. Ovakva inkriminacija ne suzbija samo slobodu mišljenja i izražavanja, već je i pravno problematična ako se uzme u obzir postojanje vanrednog pravnog leka, zahteva za ponavljanje krivičnog postupka“, kaže Bajović.
Time se, kako kaže, uskraćuje i pravo porodici da javno stane u odbranu svog srodnika za koga smatra da je nevino osuđen.
Pooštravanje kazni i populističke mere
Profesorka Bajović se osvrnula i na pooštravanje kazni za određena krivična dela. Za obično ubistvo sada se može izreći doživotni zatvor kao i za teško ubistvo, ali i za silovanje, obljubu nad nemoćnim licem ili detetom. Ona ocenjuje da je reč o populističkoj meri.
„Šta je tu problem? Recimo, koji će tužilac onda uopšte pokušavati da dokaže da se radilo o teškom ubistvu, ako i za obično i za teško možemo da izreknemo kaznu doživotnog zatvora? Reč je o čisto političkoj meri. I ministarstvo u obrazloženju kaže da je uneta na zahtev predsednika Srbije. Jer time što ćete vi da propišete doživotni zatvor, ne znači da ćete da otkrijete sve te izvršioce tih krivičnih dela, niti ćete krivično delo da sprečite.“
Istovremeno su apeli da se pooštre kazne za ubijanje i zlostavljanje životinja gurnuti pod tepih. Tako ostaje kazna od dve godine zatvora za osnovni oblik, odnosno tri godine za teži.
„Po mišljenju zakonodavca, istu težinu ima kad neko neovlašćeno pročita vašu poštu iz poštanskog sandučeta, recimo, ili kada vam ubije psa“, ističe Bajović.
Takođe su zanemareni recimo predlozi da se spusti starosna granica krivične odgovornosti ili uvede neki vid krivične roditeljske odgovornosti.
Ekološka krivična dela i zakonodavna neusaglašenost
Značajna novina ovog Krivičnog zakonika jeste što se usklađuje sa Direktivom 2024/1203, odnosno ekološkom direktivom Evropske unije, koja predviđa uvođenje niza novih krivičnih dela. Izvršioci ekoloških krivičnih dela su u 99 odsto kompanije, to jest pravna lica, kaže Bajović.
Ona dodaje da evropska direktiva to jasno priznaje i posebno se bavi odgovornošću pravnih lica, za koje propisuje velike kazne ako učine neko od krivičnih dela. Međutim, u našoj praksi Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica se uopšte ne primenjuje, ističe ona.
Profesorka Bajović zaključuje da Krivični zakonik treba da štiti osnovna dobra i vrednosti, kao što su život, zdravlje, sloboda, imovina, osnovna prava građana i slično, ali da se inkriminacijama koje su predložene stiče utisak da režim pokušava da zaštiti sebe od građana.
Izvor: Istinomer
Foto: N. Stojićević/Boom93/ilustracija