U Srbiji i dalje nisu kažnjene ubice troje novinara, ali ni oni koji napadaju i prete

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima Srbija dočekuje bez ijedne presude u slučajevima tri ubistva novinara i veoma retko procesuirajući fizičke napade i sve prisutnije pretnje. Za to vreme vlast i provladini mediji kritičke novinare proglašavaju izdajnicima i špijunima.

U proteklih deset godina, širom sveta ubijena su najmanje 324 novinara, a u 85 odsto tih slučajeva niko nije osuđen. Sumorni podatak koji je izneo Komitet za zaštitu novinara povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, ohrabrujući je, poručuju iz te organizacije, za one koji žele da cenzurišu i kontrolišu medije koristeći se nasiljem.

I ne samo za njih. Kada nekažnjivost uzme maha, ona postaje nova normalnost i, samim tim, poruka kako efikasno može da reši problem svako ko novinara doživljava kao kamen u cipeli koji žulja.

Špijuni, strani plaćenici i drugi izdajnici

Ubistvo biva samo najdrastičniji oblik: u zemljama, poput Srbije, bez sudskog epiloga ostaju ne samo ubistva novinara već i fizički napadi, te sve prisutnije pretnje, i verbalne i one upućene diljem sajber-sfere.

Nekažnjivost kao praksa postaje okidač onima koji umisle da im je time aminovan obračun sa novinarima, koje vlasti ionako nazivaju, recimo, „neprijateljima naroda“, koji uporno šire lažne vesti, e ne bi li posejali seme razdora međ ljude.

Ili sa „špijunima“, „stranim plaćenicima“, „Sorosevim plaćenicima“, „domaćim izdajnicima“, nekako uvek neprijateljski nastrojenim, uvek sa tim neprimerenim, samo njima važnim pitanjima na preserima, i temama u kojima redovno sve mora da se prikaže što crnje, a sopstvena zemlja kao najgora na svetu.

Kad je za vlast samo mrtav novinar dobar novinar, jer veruje da će sa novinarom biti ukopana po nju velika neprijatnost o kojoj je istraživao, onda samo javnost može da tu smrt spase uzaludnosti i traljave istrage – ako do nje i dođe.

Ustali su tako građani Slovačke nakon ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka, u Bugarskoj kada je silovana i ubijena Viktorija Marinova, na Malti nakon što je u eksploziji automobila smrtno stradala Dafne Karuana Galicija.

Uglavnom, svuda neposrednim izvršiocima tih ubistava sledi optuženička klupa. Za dalju istragu, do naručioca, nijedna vlast baš nije imala apetita.

Izvršioci se znaju i u slučaju jezivog ubistva saudijsko-američkog novinara Džemala Kašogija u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu. Da nije bilo permanentnog pritiska međunarodne novinarske i političke javnosti, saudijske vlasti nikad ne bi priznale da Kašogi zapravo nikad nije, živ, napustio prostorije konzulata, iako su se te priče skoro dve nedelje tvrdoglavo držali.

U protekle 24 godine u Srbiji je ubijeno troje novinara i do sada je pokrenut sudski postupak samo za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije. Suđenje je počelo 2015. godine, 16 godina nakon ubistva, i trenutno se, barem tako tvrdi predsednica sudskog veća, postupak nalazi u završnoj fazi.

Slučaj novinara Večernjih novosti Milana Pantića, koji je ubijen 2001. godine, još je daleko od sudskog procesa. Prošle godine je Veran Matić, predsednik Komisije za istragu ubistava novinara, saopštio da je policijska istraga okončana i da su imena osumnjičenih nalogodavaca i izvršilaca koji su „sa teritorije Beograda i Jagodine“ dostavljena tužiocu.

I posle 24 godine od ubistva novinarke Duge Dade Vujasinović i dalje se obavljaju tek predistražne radnje.

Do danas se ne zna ko su bili organizatori i izvršioci napada na novinara Dejana Anastasijevića, na čiji je prozor 2007. godine postavljena bomba. Ovaj slučaj je, prema izjavi tužilaštva u aprilu, 11 godina kasnije u predistražnoj fazi.

MATIĆ: POTREBAN ZAŠTIĆENI SVEDOK ZA RASVETLJAVANJE PANTIĆEVOG UBISTVA

Predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić kaže da je radna grupa, koju čine MUP, BIA i Više tužilaštvo u Jagodini, u rasvetljavanju Pantićevog ubistva odradila veliki deo posla, što je rezultirao otvaranjem tužilačke istrage, „tako da je postupajući tužilac prvi put u procesnom obliku uzeo izjave od većeg broja lica sa teritorije Jagodine i sela Dragova“.

Svedoci su izneli svoja saznanja i zapažanja koja su umnogome doprinela da se prikupe neophodni dokazi, navodi Matić u razgovoru za Cenzolovku, iznoseći očekivanje će to pomoći rešavanju ovog zločina.

„Možemo sa sigurnošću konstatovati da se zna motiv zbog koga je Pantić ubijen na svome pragu. Otežavajuća okolnost je, međutim, jedan okončani postupak pred tužilaštvom u vezi sa jednom privatizacijom, gde su osumnjičena lica u tom postupku abolirana od svakog budućeg procesa, a bez tog momenta daje se prednost izvršiocima da i dalje ostanu na slobodi i izbegnu krivičnu odgovornost. I pored svih problema sa kojim se susreću Komisija i radna grupa sa postupajućim tužilaštvom, potrebno je iznaći modul i u samu istragu uključiti i institut zaštićenog svedoka“, kaže Matić.

Vlada Srbije je letos proširila mandat Matićevoj komisiji i na slučajeve ubijenih i nestalih novinara tokom ratova na području Hrvatske, BiH i Kosova, a prema podacima UNS-a, u tom periodu ubijeno je ili nestalo više od 40 novinara sa prostora Srbije.

U slučaju pet kidnapovanih sprskih novinara na Kosovu, dvojice ubijenih i sedam ubijenih albanskih novinara u periodu 1998-1999, Komisija prikuplja informacija od srpskih službi, koje do sada nisu bile konsolidovane na jednom mestu, kaže Veran Matić i ističe da je na osnovu do sada prikupljenih materijala moguće u nekim slučajevima odmah nastaviti istrage, i da se u tom smislu radi na pregledu haških arhiva za ove slučajeve.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top