Veran Matić – Treći maj

Stičem utisak da obeležavanje 3. maja, Svetskog dana slobode medija, kod nas uvek ostane u senci prvomajskog praznovanja.

 

Ni ova godina nije izuzetak. Nakon prazničnih trobroja, mediji će u utorak biti krcati vestima iz prethodnih dana i tokom neradnog utorka retko ko će obeležiti ovaj važan dan na dostojan način. Činjenica da tada na simboličan način podsećamo na globalni značaj slobode medija uz upozorenja, podsećanja i navođenje negativnih primera utiče da ova tema bude neuporedivo manje atraktivna u danima kada publika želi da se opusti od svakodnevnih tenzija. Zbog ovakvog spleta okolnosti, događaji kojima se obeležava Treći maj se izmeštaju u dane kada se političko-medijska mašinerija vraća u normalu. Zato je i ovogodišnja dodela nagrada „Dejan Anastasijević“ za istraživačko novinarstvo zakazana za četvrtak, 5. maj kada će se javnosti tradicionalno tim povodom po prvi put obratiti novi američki ambasador.

Između dva obeležavanja Dana slobode medija stičem utisak da na globalnom nivou vidamo rane umesto da ističemo istinski napredak. Potvrda je godišnji izveštaj Saveta Evrope baziran na podacima prikupljenim od strane petnaest partnerskih organizacija Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara, koji ukazuje da se „broj upozorenja na ozbiljne pretnje slobodi medija u državama članicama ove organizacije u 2021. povećao za 41 odsto, sa 200 u 2020. godini na 282 u 2021. godini“.

Prema njihovim navodima, tokom prošle godine u Evropi je stradalo šest novinara tokom obavljanja svog posla. Još strašnije zvuči podatak da su četvorica bili žrtve namernih targetiranih napada, kako stoji u izveštaju. Broj upozorenja na fizičke napade i integritet novinara porastao je za 51 odsto, odnosno 82 slučaja. Ukupno 110 upozorenja odnosilo se na uznemiravanje i zastrašivanje. U državama-članicama Saveta Evrope do kraja prošle godine ostalo je nerešeno 26 slučajeva napada na novinare, dok je 56 novinara bilo u zatvoru.

Ovakvi podaci su zabrinjavajući i zato ne čudi da se povodom ovdašnjih događanja nedavno oglasila predstavnica OEBS za slobodu medija Tereza Ribejro koja je izrazila „zabrinutost zbog nedavnih napada na medijske radnike u Srbiji i pozvala nadležne organe da preduzmu efikasne mere za identifikaciju i krivično gonjenje svih odgovornih“.

U moru loših vesti, ohrabrujuće zvuči da je Evropska komisija predložila usvajanje zakona kojim bi novinari i borci za građanska prava ubuduće bili zaštićeni od SLAPP tužbi koje se podnose radi njihovog zastrašivanja i ućutkivanja. Nadam se da će ovaj predlog zakona podržati i odobriti članice Evropske unije i evropski parlament. Biće to korak u dobrom smeru koji će obeshrabriti i ovdašnje pobornike SLAPP tužbi. Nadam se da će naredna godina doneti pozitivne promene na tom planu i da će usvajanje i primena novog evropskog zakona biti jedan od pluseva kada budemo sumirali šta se sve dogodilo između dva obeležavanja Dana slobode štampe.

Tome dodajem i očekivanja da će se konačno presuditi optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, napadačima na Milana Jovanovića… Nabrajanje bih ovde završio pošto sve ostalo zavisi od izvršnih organa vlasti čije formiranje tek očekujemo. Brzina kojom se ovaj proces bude odvijao biće dobar pokazatelj šta realno možemo da (ne)očekujemo do narednog Trećeg maja.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Scroll to Top