Analiza UNS-a: Suđenja protiv novinara i medija neprimereno dugo traju

U poslednjih pet godina u Srbiji primetna je tendencija povećanja broja sudskih postupaka u oblasti medijskog i autorskog prava, ali i broja rešenih predmeta na nivou kalendarske godine, navodi se u analizi Udruženja novinara Srbije (UNS) u kojoj se napominje da suđenja u ovim postupcima neprimereno dugo traju.

 

Značajan broj sudskih postupaka u predmetima iz oblasti medijskog i autorskog (i drugih srodnih) prava protiv novinara i medija, u poslednjih pet godina okončava se procesno – donošenjem rešenja o povlačenju tužbe odnosno rešenja da se tužba smatra povučenom.

„Čini se da su u praksi češći slučajevi da se donosi rešenje da se tužba smatra povučenom. To se dešava kada na ročište za glavnu raspravu ne pristupe parnične stranke ili ne pristupi uredno pozvani tužilac, a tuženi odbije da raspravlja u odsustvu tužioca“, navodi se u analizi UNS.

Dalje se ističe da „rešavanje predmeta na ovaj način značajno doprinosi da procenat rešenih predmeta izgleda veći iako su odluke procesne, što opet dalje utiče i na brzinu rešavanja predmeta“.

Iz analize, nasuprot tome, proizilazi da se od 2016. do 2020. godine zanemarljiv broj postupaka okončava poravnanjem, dok poravnanja po medijaciji praktično nema.

Sporovi iz oblasti medijskog i autorskog (i drugih srodnih) prava su u upisnicima koje vode sudovi označeni kao P3 – sporovi iz oblasti medijskog prava tzv. „štamparke“ i P4 – sporovi iz oblasti autorskog i drugih srodnih prava tzv. „autorke“.

„Uprkos tome što sud upozori stranke na prvom ročištu za glavnu raspravu o mogućnosti da spor reše putem medijacije, u sporovima P3 i P4 (ali ni u ostalim postupcima) nema interesovanja da se spor okonča na ovakav način“, piše u analizi.

U okviru projekta „Kako sudi sud novinarima i medijima – uporedna analiza sporova za period 2014–2020. i izveštavanje sa suđenja“, UNS je ispitivao sudske sporove koji se vode po Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o autorskim i drugim srodnim pravima, u periodu od 1. januara 2016. do 30. juna 2020. godine.

Jedan od zaključaka analize je i da je na osnovu broja primljenih i rešenih predmeta primetna tendencija povećanja broja postupaka u predmetima P3 i P4, ali i broja rešenih predmeta na nivou kalendarske godine.

Analiza programa rešavanja starijih predmeta međutim pokazuje jasnije stanje broja rešenih predmeta, navodi se u studiji UNS-a, u kojoj se zaključuje da suđenja u ovim postupcima neprimereno dugo traju iako je hitnost postupanja propisana odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i Zakona o autorskom i srodnim pravima.

„Uprkos programima rešavanja starih predmeta, Viši sud u Beogradu je na dan 31. 8. 2020. godine u radu imao predmete iz 2010. godine. Deset godina, dakle, od pokretanja postupka nije odlučeno u prvom stepenu“, stoji u analizi. Dodaje se da statistika ne pruža odgovor na pitanje da li je u predmetu uopšte bilo odlučeno (doneta prvostepena odluka) ili je odluka doneta, ukidana i predmet vraćan na ponovno odlučivanje od strane suda više instance.

Broj starih predmeta, tzv. „štamparke“, koji čekaju odluku u prvom stepenu su iz 2010. godine (jedan predmet), 2013. (tri), 2014. (pet), 2015. (11), 2016. (54), 2017. (98), 2018. (234), 2019. (437) i 2020. godine (262 predmeta).

Za tzv. „autorke“ broj nerešenih predmeta, koji čekaju odluku u prvom stepenu su iz 2010. godine (pet predmeta), 2011. (dva), 2012. (četiri), 2013. (tri), 2014. (osam), 2015. (14), 2016. (14), 2017. (49), 2018. (118), 2019. (268) i 2020. godine (128 predmeta).

Uporednu analizu sudskih sporova u oblasti medijskog i autorskog prava pogledajte u prilogu.

Izvor: UNS

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top