Fejsbuk, Tviter i Gugl protiv antivaksera

Koronavirus neće biti suzbijen ako se ne vakciniše ogroman deo svetske populacije, suočene i sa pandemijom dezinformacija i teorija zavere. Najveći tehnološki giganti pokušavaju da suzbiju cunami nadrilekarstva i antivakserske propagande koja podriva poverenje u nauku i medicinu.

 

Fejsbuk, Tviter i Gugl, zajedno sa koalicijom vlada, uključujući i one Velike Britanije i Kanade, radiće na borbi protiv dezinformacija i teorija zavere o vakcinama kojima svet nastoji da se izbori sa pandemijom.

Naravno, nisu sami u ovom poduhvatu, štaviše, nisu ni inicijatori, niti vlade, niti „velike platforme“, toga se dosetio, kao i inače, civilni sektor.

„Loše informacije uništavaju živote i svi imamo odgovornost da se borimo protiv njih gde god ih vidimo“, kaže za Gardijan Vil Moj, rukovodilac britanske nevladine organizacije Full Fact, posvećene proveri činjenica, koja je inicirala i formirala grupu.

„Loše informacije mogu da podriju poverenje u medicinu u trenutku kada je ono najpotrebnije i da tako produže pandemiju“, kaže Moj.

Cunami dezinformacija preko Fejsbuka

Grupi se svakodnevno pridružuju brojne organizacije za proveru činjenica iz čitavog sveta, Rojtersov Institut za proučavanje novinarstva, kao i instituti koji se bave digitalnim informisanjem.

Za početak, najvažniji zadatak je da se uspostave zajednički standardi za način na koji će se pristupiti dezinformacijama, ali i tražiti odgovornost od organizacija koje ih šire.

Fondove za uspostavljanje zajedničke platforme dao je Fejsbuk, a rok je januar 2021. godine. Nakon toga, trebalo bi da dođe do uspostavljanja koordinacije i rad bi mogao da počne.

Full Fact je prva organizacija za proveru činjenica sa kojom je Fejsbuk počeo saradnju kada je kompanija odlučila da preduzme nešto protiv cunamija dezinformacija koji navire sa najpopularnije društvene mreže na svetu.

Tako je došlo do angažmana više od 60 takvih organizacija širom sveta (u Srbiji su to Istinomer i AFP). Ne može se reći da su dezinformacije na Fejsbuku zaustavljene, čak ni znatno umanjene, ali je 1,69 milijardi korisnika, koliko ih je mreža imala tokom 2020. godine, zaista veliki broj i bilo bi nefer očekivati značajne rezultate programa koji je počeo 2016. godine, pre svega za Sjedinjene Američke Države, i od tada se širi svetom. U Srbiju je, na primer, stigao tek ove, 2020. godine. Isto tako, sasvim je fer biti i veoma oprezan prema Fejsbuku.

Zabranjeni oglasi koji obeshrabruju vakcinaciju

A problem je poveliki. Jutjub je u septembru ove godine objavio da je uklonio više od 200.000 videa koji su sadržavali netačne informacije ili informacije koje navode na pogrešne zaključke o vakcini, a sve to je nastalo za oko pola godine.

Ti klipovi širili su se upravo Fejsbukom – istraživanje Oksfordovog Internet instituta pokazalo je da je samo na toj platformi takav sadržaj za osam meseci podeljen gotovo 20 miliona puta i da je prosečan broj pregleda bio oko 150.000.

Baš u to vreme, Fejsbuk je objavio da pooštrava kriterijume u pogledu istog problema. Do tada, oglasi protiv vakcinacije bili su isključivani samo ako su sadržavali netačnosti, dok su ostali bili dopušteni (uz upozorenje i navođenje izvora novca za oglas), iako su propagirali apstiniranje od vakcinacije. Sada su svi oglasi koji obeshrabruju učešće u vakcinaciji zabranjeni i na Fejsbuku. To, međutim, ne znači da generički nastao sadržaj, što znači ono što korisnici sami postave, posebno u Fejsbuk grupama, može tek tako da se kontroliše.

Iako Fejsbuk tvrdi da će ono što se protivi stavovima Svetske zdravstvene organizacije i zvaničnim stavovima struke u pojedinačnim zemljama biti jednostavno uklonjeno, a ako se u nekoj grupi to ponovi nekoliko puta biće uklonjena i cela grupa, korisnika je jednostavno previše i oni šire zapanjujuću količinu antivakserskih teorija, tvrdnji i propagande. Fejsbuk nije zabranio antivakserske oglase koji se odnose na politike vlada zemalja sveta u pogledu vakcinacije, ocenjujući to kao iznošenje političkog stava.

Rezultate Fejsbukove borbe protiv antivakserstva lako je kritikovati. Kompanija, međutim, objašnjava svoje stanovište činjenicom da bi čak i da zabrani svaku vrstu antivakserstva na svojoj platformi, takvi sadržaji mogli da se nađu drugde na internetu i da je bolje da pruže korisne informacije kao deo razgovora o temi, nego da stvore „informacioni vakuum“.

To potvrđuju i mnoga istraživanja koja su utvrdila da se na mreži najčešće samo promovišu linkovi koji vode van platforme, gde kompanija nema nikakva prava da interveniše.

U isto vreme, Fejsbuk je (ovog puta mislimo na sve njegove platforme – Mesindžer, Vocap, Instagram i sam FB) tokom pandemije zabeležio zaista značajan rast i primakao se jako blizu ukupnom broju od tri milijarde korisnika.

Te tri milijarde su i mnogo „veće“ kada se uzme u obzir da je platforma zabranjena u Kini (1,4 milijarde stanovnika) i još nekim zemljama, kao i da pola planete još uvek nema pristup internetu. Fejsbuk se, zapravo, približio apsolutnim granicama širenja.

U tom svetlu, sve što kompanija preduzme, biće od koristi, i to ne male.

Više informacija možete pročitati OVDE.

Izvor: Cenzolovka

Piše: Branko Čečen

 

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top