Ekstremni govor prisutan u svakoj četvrtoj vesti srpskih medija

Ekstremni govor prisutan je u svakoj četvrtoj vesti najtiražnijih medija u Srbiji, a njegova jedina namera je podizanje dramatičnosti i senzacionalizma po svaku cenu, uz širenje straha i osećaja nesigurnosti i netrpeljivosti zaključak j danas predstavljenog istraživanja „Ekstremni govor u medijima: Kako se generiše kultura straha u Srbiji“.

Po njenim rečima, ekstremni govor u rubrici „Hronika“ karakterišu izrazita brutalnost, preterivanje, senzacionalistički narativi.

„Noseće reči u takvim vestima su pakao, užas, horor, panika. Ovakve vesti nemaju nikakvu informativnu funkciju a socijalna posledica takvog izveštavanja je smanjenje ili ukidanje osetljivosti publike na zločine i stvaranje iluzije o sveprisutnoj opasnosti od ubica i nasilnika“, navela je direktorka centra „Liber“.

Ona je dodala da je od ukupnog broja vesti sa ekstremnim sadržajem, mizoginija u 25 odsto tekstova, a širenje netrpeljivosti u 15 odsto tekstova obuhvaćenih analizom.

„U temama o Hrvatskoj i Kosovu koriste se izrazi ‘ustaše’ i ‘Šiptari’ kojima se kroz šovinističko izveštavanje i isticanje nacionalnog ponosa Srba širi netrpeljivost prema drugima“, kazala je Tatjana Vehovec.

Sociolog Aleksej Kišjuhas ocenio je da u srpskim medijima postoji „šuma vrlo alarmantnih izveštaja“.
„To nisu vesti, iako imaju takvu formu. U njima dominira izrazita brutalnost, senzacionalizam, njihova jedina namera je da šokiraju i uznemire publiku. Takvi narativi generišu neutemeljeni strah medju gradjanima, a u Srbiji proizvodnja straha ima jasnu političku i propagandnu poruku“, naveo je Kišjuhas.

Po njegovim rečima, u analiziranim tekstovima dominira narativ o Srbima kao moralno ispravnom narodu koga su zapadne sile nepravedno kaznile dok se generišu amerikanofobija, ksenofobija i islamofobija.

„Najopasnija je praksa grubog širenja etničke netrpeljivosti koja se graniči sa govorom mržnje. To je nastavak vodjenja ratne politike medijskim sredstvima, odnosno tipičan primer posleratne propagande koja ima značajne društvene posledice“, kazao je Kišjuhas.

On je dodao da je raskorak izmedju ekstremnog opisivanja i objektivnog izveštavanja najvidljiviji u vremenskoj prognozi u medijima.

„Neprimereno se dramatizuju kiša, grmljavina, visoke letnje temperature, a dominiraju reči kao što su pakao, katastrofa, opasno, preživljavanje“, kazao je Kišjuhas.

Izvor: Beta

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top