Kako motivisati građane da se aktivno uključe u predlaganje, planiranje i kontrolu budžeta, da brane javni interes, da se protive odlukama koje će imati negativne posledice na kvalitet života ljudi? Kako naterati lokalnu vlast da radi u skladu sa zakonom i da znamo gde idu sve naše pare?. Kako što bolje da sarađuju NVO, mediji i gradjani kako bi disali čistiji vazduh, sačuvali reke od uništenja i parkove od betoniranja? I kako da nameštene javne nabavke ne prolaze nezapaženo.
O ovim temama, ali i o intenzivnijoj medjusobnoj saradnji razgovaralo se na debati pod nazivom „Transparentno i javno – gde idu naše pare?“ koju je organizovao Centra za razvoj lokalnih medija u okviru projekta Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), a podržava Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Sunčana Tadić je prilikom otvaranja prve debate navela da sam projekat treba da objasni i ukaže građanima na značaj učešća u javnim raspravama i kreiranju budžeta, kao i na važnost transparentnosti čitavog procesa, ali i da motiviše i aktivira građane da se aktivnije uključe u proces planiranja i odlučivanja o budžetu za svoj grad i lokalnu zajednicu. Cilj debata koje će u narednom periodu biti organizovane jeste podizanje svesti i informisanosti građana o budžetu, ali i povezivanja građana, medija i nevladinog sektora koji su prisustvovali ovoj debati.
Učesnici su konstatovali da saradnja postoji, ali da ona može biti poboljšana kroz saradnju sa građanima koji budu želeli da se uključe, ali i kroz povezivanje sa samim medijima.
Prema rečima Ane Berišić iz Udrušenje Sova, ovo udruženje ima veoma dobru saradnju pre svega sa građanima, saradnja koja je uspostavljena tokom akcije “Posadi svoj hlad”.
“Mi smo glasanjem dobili određeni broj sadnica, pa je sledeći korak bio da taj broj sadnica odobri Gradska uprava, medjutim oni se nisu odazvali u nekom kratkom roku i onda smo kao NVO objavili na društvenim mrežama da ako Grad neće da prihvati sadnice, onda ćemo mi da ih prihvatimo, što je rezultovalo time da se Grad ubrzo odazove i da akcija bude sprovedena. Evidentno je da su se građani zaista odazvali, pa je neko u upravi shvatio. Upravo ovakvom akcijom je pokazano da kada motivišete građane, oni se uključe i sam grad prepoznaje značaj takvih aktivnosti”.
Većina uduženja koja funkcionišu u gradu se finansira projektno, a prema rečima Maje Marić iz Udruženje mladih Urban Stream, upravo je novac to što ih koči kako bi imali veću saradnju sa medijima, jer im najčešće sredstva za promociju putem medija najčešće ne odobravaju.
“Sarađujemo sa svim institucijama i realizujemo projekte, ali što se medija i vidljivosti tiče, problem gotovo uvek predstavlja novac koji se odobrava po projektima. Inostrani grantovi obavezno imaju stavku vidljivosti i promocije. S druge strane, godinama unazad projekte svake godine podržava Gradska uprava, a ti projekti se uglavnom tiču mladih i za mlade su, ali se ne odobrava stavka vidljivosti i promocije projekta”, navodi Marić.
Ovo udruženje sarađuje sa svim školama u Požarevcu i promoviše teme koje se uvek tiču mladih, a Marić se onda pita na koji način bi oni mogli da zainteresuju medije, a da to nije novac koji udruženje nema.
“Večita je dilema kako napraviti tu saradnju, šaljemo pozive, šaljemo obaveštenja, pa ko se odazove. Motivacija treba da bude ciljna grupa i javni značaj, a mi smo organizacija koja radi za dobrobit mladih, a mladi treba da budu svima značajni i medijima i građanima”, zaključila je ona.
Sa ovim se slaže i Andrijana Maksimović, glavna urednica nedeljnika “Reč naroda”, koja potvrđuje da mediji, naročito na lokalu, rade za novac i nije lako opstati, naročito jer je konkurencija sve samo ne korektna, jer je tržište prezasićeno.
“Mogu da primetim da je sada malo prisutnija solidarnost i saradnja među lokalnim medijima, za razliku kako je bilo kada sam počela da radim svoj posao. Što se tiče NVO sektora i Reč naroda, tu i jeste problem taj finansijski momenat, imamo 4 novinara koji su zaduženi za terene, a mi idemo po celom okrugu, tako da je nekad problem fizički stići. Kada NVO imaju neke aktivnosti trudimo se da ispratimo ako se vremenski uklapamo, ukoliko imamo problem da se organizujemo onda praktikujemo da im preporučimo da nam pošalju neko saopštenje, prosto želimo da to bude zabeleženo da se dogodilo. Kada vidimo da je u pitanju neki dugoročniji projekat, onda postavimo pitanje gde je tu neki novac kao nadoknada, jer recimo nama je za štampu važno”, navodi urednica ovog nedeljnika.
Vlasnik radija Bravo i novinar Slobodan Vasić, koji je ujedno i predsednik Upravnog odbora Udruženja Solidarnost koje se bavi humanitarnim radom, navodi da ima jako dobru saradnju sa svim požarevačkim medijima, naravno u zavisnosti od značaja samog projekta i od značaja same akcije.
“Odziv imamo i od kolega u medijima, a nekad se i Solidarnost uključi u priču, kao što je to bio slučaj na tekst koleginice Ane Grujić o porodici u selu Poljana. Ako procenimo da može Solidarnost da pomogne o nečemu što pišu kolege, rado se priključujemo. Sve naše priče počinju na društvenim mrežama, a onda završe u medijima … Ovo što mi radimo je bezbolna priča, nema sudaranja politike, nema podela jer je interes da se tim ljudima pomogne, tako da mislim da je to jedan od razloga zašto imamo tako dobar odziv medija”, naveo je Vasić.
Marija Simić Lazarević, iz pokreta Jasno i glasno navodi da su oni, kao pokret koji postoji već 4 godine i da su se profilisali kao nevladina organizacija koja je aktivistička, poprilično prisutni u medijima.
„Kako smo mi i naše iskustvo rasli i kako smo se povezivali sa aktivističkim temama tako su nas mediji sve bolje prihvatali do toga da sam zaista prezadovoljna požarevačkim medijima. Mi smo profilisani kao opoziciona organizacija, ali na našim konferencijama uvek budu gotovo svi lokalni mediji“, navela je Simić Lazarević.
Ona navodi da za razliku od dobre saradnje sa medijima, sa gradom oni kao nevladino udruženje zaista nemaju nikakvu saradnju, sem kada traže informacije od javnog značaja, dok što se tiče inicijativa ili akcija što samih što sa drugim organizacijama nikada nisu dobili odgovor.
Aktivista u Udruženju Roma Braničevskog okruga, Mihajlo Jovanović, navodi da je zaista teško animirati medije da isprate svaku radionicu ili akciju ovog udruženja i da je zato odlučeno da u okviru njihove organizacije bude osnovan medij koji će informisati ljude koji se zanimaju za aktivnosti koje se sprovode.
„Pored tih aktivnosti, sa mladima radim podkast i tu su oni dobili mesto gde mogu da se izraze. Na taj način oni pokazuju da su aktivni i promovišu omladinsku politiku. Smatramo da su naše mišljenje i naše akcije veoma bitne za društvo. Zato smo i oformili jednu mrežu mladih iz svih delova Srbije gde nije bitno čime se mi bavimo i koliko imamo godina, koliko je važan taj naš omladinski duh“, navodi ovaj uspešni mladi aktivista.
Milorad Tadić, direktor Boom93 i medijator CRLM skupa, je istakao da se promene u medijima, a posebno na internetu dešavaju gotovo na dnevnom nivou „ Imamo sve veći broj novih digitalnih medija i suočavamo se sa činjenicom da je novo doba transformisalo i samu medijsku publiku koja je od pasivnih primalaca informacija postala aktivni učesnik u kreiranju vesti i medijskih sadržaja. Takođe, građani su i proaktivni u svojim komentarima, deljenju sadržaja, kreiranju sadržaja mobilnim telefonima, foto aparatima, aplikacijama, mini kamerama i sl.uređajima. Istovremeno, građani, NVO, lokalni mediji i predstavnici vlasti odavno znaju da je u maloj zajednici nemoguće bilo šta sakriti. Svi svakoga poznaju i nema tajni. Čak i kada bi izveštači u lokalnim medijima želeli da sakriju istinu, bilo bi teško sprečiti je da izađe u takvom okruženju. Tu nastaje neraskidiva veza između građana i lokalnih medija. Živimo u vreme društvenih mreža koje građani često tretiraju kao medije i na trenutak se može izgubiti kredibilitet i reputacija građena godinama. Istina i javni interes na lokalnom nivou su suštinski važni, kao jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na slobodan pristup informacijama od javnog interesa, odnosno naše pravo da znamo kuda ide naš novac“. Milorad Tadić je, takođe dodao „ da praćenje javnih rasprava, aktivizma građana, postavljanje važnih pitanja i angažovani medijski sadržaj od javnog interesa je, ono je što razlikuje medije koji rade ili u interesu građana ili u interesu vlasti’’.
Jana Jacić ispred Centra za razvoj lokalnih medija je najavila da je pored ove, u planu održavanje još sedam debata, što će omogućiti najpre podizanje svesti i informisanosti građana o budžetu, zatim povezivanje građana, nevladinih organizacija i medija, a pre svega podsticanje aktivizma i volonterskih akcija.
Takođe, na debatama će se diskutovati i o načinu predlaganja i praćenju potrošnje budžeta, realizacije investicija, ali važnim gradskim problemima koji već postoje, pre svega to su ekološki problem – izgradnja spalionice, vodosnabdevanje i zagađenju vode, vazduha i problem deponije i odlaganja smeća u gradu.
Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).