Medijska strategija koja je u izradi morala bi da unapredi medijske slobode i da omogući da se smanje pritisci na medije, rečeno je danas na prvoj javnoj raspravi o Nacrtu strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji, koja je danas održana u Skupštini grada Novog Sada.
Predstavnici medija, medijskih i novinarskih udruženja, nevladinih organizacija i fondacija kazali su da su mediji koji se trude da izveštavaju profesionalno izloženi različitim vrstama političkih i ekonomskih pritisaka od strane vlasti, s krajnjim ciljem da takvi mediji budu ugušeni.
Rečeno je i da je na taj način “u tišini ugušeno” više od 40 lokalnih televizija u Srbiji, dok istovremeno država uvodi praktično monopol na informisanje na nacionalnom nivou, o čemu svedoči i nedavna kupoprodaja televizija 02 i Prva.
Posebno je istaknut problem brojnih nepravilnosti koje postoje u sistemu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.
Predstavnici medija, medijskih i novinarskih udruženja kazali su da se kroz sistem projektnog sufinansiranja izrazito favorizuju mediji koji su bliski vlastima.
Takođe, kako je rečeno, pojedine lokalne samouprave u komisije koje odlučuju o dodeli sredstava putem projektnog sufinansiranja imenuju osobe koje nemaju veze s medijima i novinarstvom, a postoje i lokalne samouprave koje uopšte ne raspisuju konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja i za to ne snose nikakve zakonske sankcije.
Oni su se požalili i na ekonomske pritiske na medije koji nisu bliski režimu i koji zbog toga ostaju bez reklama i ugovora sa javnim preduzećima, dok im istovremeno država učestalo šalje različite inspekcije.
Naveli su da veliki problem predstavlja i činjenica da institucije gotovo po pravilu odbijaju medijima i novinarima da dostave informacije od javnog značaja.
Čuo se i predlog da službenici i funkcioneri koji odbiju da medijima dostave informacije od javnog značaja treba da snose krivične sankcije, a ne prekršajne, kao što je sada slučaj.
Ocenjeno je da sve navedeno svedoči o tome da je cilj da se skrajnu ili ugase mediji koji su kritički opredeljeni prema vlasti i koji profesionalno rade svoj posao.
Rečeno je da su tužbe protiv medija sve češće i sve efikasnije, dok s druge strane tužbe koje mediji podnose protiv države se veoma sporo rešavaju.
Predsednik Radne grupe za izradu medijske strategije Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja rekao je da se Radna grupa suočavala sa problemom nedostatka različitih vrsta istraživanja i analiza tokom izrade Nacrta Medijske strategije.
Javnoj raspravi prisustvovali su, između ostalih, i predstavnici Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji.
Javne rasprave će se održati još u Nišu 22. februara, Čačku 25. februara, i u Beogradu 27. februara, a primedbe, predlozi i sugestije u vezi sa Nacrtom strategije dostavljaju se Kabinetu predsednice Vlade Srbije, na imejl medijska.strategija@gov.rs ili na adresu Nemanjina 11, Beograd (sa naznakom „Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji“), najkasnije do 1. marta 2019. godine.
PREDSTAVNICI NACIONALNIH SAVETA NEZADOVOLJNI NACRTOM
Predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina i medija na jezicima nacionalnih manjina kritikovali su na javnoj raspravi deo Nacrta medijske strategije koji se odnosi na tzv. manjinske medije, ocenjujući da predložene mere za unapređenje objektivnosti i sadržaja u tim medijima čak „umanjuju nivo stečenih prava nacionalnih manjina“.
U tekstu Nacrta strategije najviše kritika izazvali su predlozi da se glavni i odgovorni urednici medija čiji su osnivači nacionalni saveti (više) ne mogu smenjivati niti imenovati bez saglasnosti zaposlenih u redakciji; da u upravnim odborima „manjinskih medija“ podjednak broj predstavnika imaju nacionalni saveti, nevladin sektor i redakcije, te uspostavljanje mehanizma radi zaštite uređivačke politike od uticaja osnivača i sankcije za postupanje suprotno tim garancijama.