U junu 2026. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je ukupno 21 slučaj koji uključuje novinare/ke i medijske radnike/ce. Evidentirano je 10 stvarnih napada, sedam slučajeva pretnji smrću i ugrožavanja fizičke bezbednosti novinara i novinarki, te četiri slučaja ostalih pretnji.
Broj zabeleženih napada ponovo raste, a upućene pretnje novinarkama i novinarima bile su brutalne i veoma opasne. Posebno brinu organizovane kampanje ne samo prema novinarima, i medijima, već i drugim građanima i studentima u vezi sa navodnim iznošenjem netačnih informacija o akciji policije i “pripremi simulacije zvučnog topa”. U organizaciji javnog tužilaštva i predstavnika vlasti, potpomognuti propagandnom mašinerijom iz tabloidnih medija, stvoreni su veoma opasni narativi i preduzete akcije prema pojedinačnim novinarima i medijima.
Opasne pretnje novinarima, novinarkama i redakcijama
Na adresu televizije N1 stiglo je pismo poslato iz Slovenije, u kojem se novinarki Danici Vučenić preti ubistvom njenih najbližih. Između ostalog, u pismu je navedeno i „Pobićemo ti najmilije, kobilo jedna“. Novinarka se od ranije suočava sa različitim vidovima pretnji i pritisaka, a posebno različitim oblicima kampanja targetiranja u prorežimskim medijima.
Nakon izveštaja Bečejskog mozaika sa javnog okupljanja, na stranicama ovog portala na društvenim mrežama usledio je niz brutalnih pretnji i uvreda na račun urednice i novinarke Kristine Demeter-Filipčev. Poruke su sadržale pretnje nasiljem i vešanjem, govor mržnje, raspirivanje nacionalne mržnje. Među porukama koje su upućene našle su se i pretnje poput “tako ćete da visite i vi”, “nabijem na k***c i tebe novinarku i studente…..sve pod mač”, kao i uvrede na nacionalnoj osnovi, poruke kojima se dovodi u pitanje poreklo i nacionalna pripadnost novinarke.
Novinaru Vladimiru Mitriću, dopisniku Večernjih novosti iz Loznice, upućena je pretnja na Fejsbuk stranici Insajdera na kojoj je najavljena emisija „Press ne pucaj“. U komentaru je Mitriću poručeno da ga je „odavno trebalo ubiti maljem u glavu“. Vladimir Mitrić više od dve decenije živi i radi pod policijskom zaštitom, nakon što je 2005. godine preživeo pokušaj ubistva kada ga je bivši policajac brutalno napao bejzbol palicom.
Redakcija N1 je u komentaru na objavljeni tekst, dobila veoma ozbiljne pretnje. U istom komentaru pretnja je upućena i Veranu Matiću. U pretnji je napisano sledeće: ,,Opet ove Ustaše N1 majmuni kopilad konji svinje Lazu treba vas zapaliti da vodite zovi stoko ustaška kako ovaj lopov lopovčina Matiće jebem ti poreklo ustaško lopove Laze vodna navijače jebemo ti decu Skinućemo ti glavu ustaško kopile lazove jebemo ti najmilije“. Pretnje su odmah prijavljene nadležnom Posebnom javnom tuzilaštvu za visokotehnološki kriminal.
U komentaru na vest o napadu na Verana Matića ispred Skupštine Srbije, osoba potpisana kao „Srbin“ uputila je niz brutalnih uvreda i pretnji Matiću i redakciji TV N1, uključujući pozive na nasilje i direktne pretnje smrću.
Putem društvenih mreža upućene su pretnje novinarki i urednici lazarevačkog portala Pravo u centar Mariji Popović. Sa profila Stojan Marković, sa profilnom fotografijom na kojoj je u uniformi Vojske Srbije, urednici lokalnog medija iz Lazarevca, stigla je poruka na Fejsbuku u kojoj se kaže: „A posta sa Vojno lice koje nikada ne odlazi u penziju tebe ću da rokam 30 minuta a onda u kanalizaciju“.
Portal Vranje News iz Vranja dobio je uznemirujuću poruku koja je stigla sa naloga sa kojeg su u prethodnom periodu pretnje i uznemirujuće poruke dobijali i drugi lokalni mediji, među kojima su Magločistač iz Subotice, IN Medija iz Inđije i redakcija Južnih vesti. Sa imejla cveticaninzeljko06@gmail.com stigao je uznemirujući komentar veoma nepristojne sadržine, uperen protiv dece članova redakcije, što je redakcija VranjeNews saopštila na svojoj Fejsbuk stranici.
Fizički napadi na novinare i novinarke
Veran Matić, novinar i predsednik Upravnog odbora ANEM-a fizički je napadnut 17. juna, oko 20 časova, u prostoru ispred Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu. Matić je napadnut dok je mobilnim telefonom snimao javno okupljanje nekoliko desetina građana koji su na glavama nosili šešire sa belim trakama. Dok se kretao ka stepenicama koje vode do glavnog ulaza u Narodnu skupštinu, prišao mu je nepoznati mladić, pokušavajući da ga spreči da snima, i istrgao mu telefon iz ruke. Telefon mu je vraćen tek nakon što je nalog za to izdao muškarac koga je Matić prepoznao kao Đorđa Prelića, poznatog kao nekadašnjeg vođu navijačke grupe Alkatraz. Nakon incidenta, Matić se obratio obezbeđenju u zgradi Narodne skupštine koje nije želelo da reaguje i uputilo ga da slučaj prijavi policiji.
U toku noći 21. juna, vandalizovan je automobil u vlasništvu Davida Gruhonjića, sina profesora Univerziteta u Novom Sadu, programskog direktora NDNV-a i novinara Dinka Gruhonjića. Teška šteta na vozilu predstavlja još jednu u nizu bezbednosnih pretnji koje se ne mogu posmatrati odvojeno od dugogodišnje, organizovane kampanje progona prema Dinku Gruhonjiću. Na automobilu su uništena stakla, retrovizori i drugi delovi automobila.
Slobodni novinar i fotoreporter Marko Dragoslavić fizički je napadnut 24. juna dok je izveštavao, kako je on tvrdio, sa nelegalnog gradilišta u Ulici Milana Rakića u Beogradu. Iza leđa mu je prišla nepoznata osoba i zadala više udaraca pesnicom u predelu glave. Iako je, kako kaže, napomenuo da je novinar, napadač je rekao da ga „boli k….“ i da će ga ubiti.
Novinarka TV Forum iz Prijepolja je 30. juna, dok je snimala deponiju u Druglićima kraj Prijepolja, dobila uznemirujuća dobacivanja i ometanja od strane prisutnih radnika. Više lica je po svaku cenu sprečavalo da snima požar a posebno je predsednik Opštine Prijepolje Drago Popadić zahtevao od novinarke da prekine snimanje požara. Uznemirujuće joj se unosio u lice i pretio lokalni građevinski preduzimač Halil Rovčanin, dodatno joj ugrožavajući bezbednost.
Napadi, pretnje i ometanja novinarki i novinara u vezi sa skupom SNS- u Beogradu 27. juna
Tokom održavanja skupa Srpske napredne stranke u subotu 27. 6. 2026. godine u Beogradu, troje fotoreportera – Gavrilo Andrić, Nađa Gavrilović i Marija Stojnić – odvedeno je u policijsku stanicu Savski Venac, nakon što su dokumentovali akciju razvijanja transparenta „Studenti se bore i za vas“. Fotoreporteri su prethodno fizički napadnuti od strane nepoznatog lica u trenutku kada su ušli u zgradu na kojoj je bio okačen transparent, ali je incident okončan bez ozbilnijih posledica. Nakon izlaska ispred zgrade zadržani su od strane policijskih službenika, a procena policije, iako nije bilo zakonskog osnova, je bila da ih odvede u Policijsku stanicu Savski Venac, odakle su nakon nekoliko sati pušteni bez davanja izjave.
Novinarka i reporterka Nove TV Dunja Ranković bila je izložena vređanju, dobacivanju i fizičkom napadu tokom uključenja u program uživo za vreme događaja u organizaciji Srpske napredne stranke u Beogradu. Neposredno pred uključenje, kada je stavila prepoznatljivi sunđer na mikrofon, usledile su desetine dobacivanja, a pred kraj javljanja jedan muškarac joj je prišao i gađao je flašicom vode. Novinarka je, srećom, izbegla udarac, dok je napadač i nakon završetka uključenja nastavio da je vređa i psuje.
U Nišu je 27. juna reporterka Nove TV Ivana Marković sprečavana da izveštava o polasku autobusa na skup SNS-a u Beograd. Dok je ekipa snimala razgovor sa ljudima, vozač Niš ekspresa prišao im je, pitao za koju televiziju rade, a zatim je, nakon odgovora, udario novinarku po ruci, gurnuo mikrofon i kameru i vređao ih.
Novinarska ekipa Insajdera ometana je istog dana na skupu od strane nepoznatog lica koje je ih je sprečavalo da obavljaju svoj posao zaklanjajući prostor za snimanje otvorenim suncobranom. To lice je, ne komunicirajući, više od 15 minuta otvorenim suncobranom zaklanjalo prostor koji je kamerman hteo da snima. Tek posle nekog vremena, kada su snimatelj i novinar Vojin Radovanović odustali od pokušaja da rade svoj posao i spakovali opremu, prišli su pripadnici policije u civilu, i sklonili to lice.
Kampanja predstavnika vlasti i tabloida protiv novinara zbog navodne ,,simulacije upotrebe zvučnog topa”
Kao deo orkestrirane kampanje u kojem je učestvovalo i javno tužilaštvo, novinar Radara Milan Radonjić se našao u centru targetiranja zbog teksta sa naslovne strane Radara „Dan kada je Vučić pucao narodu u leđa”, u kojem piše o upotrebi zvučnog oružja tokom mirnog studentskog skupa 15. marta 2025. godine. Nakon što je Više javno tužilaštvo (VJT) obavestilo javnost da Služba za borbu protiv terorizma ima nalog da utvrdi identitet onih koji su navodno „pripremali simulaciju upotrebe zvučnog topa”, a u okviru toga i „obavi razgovor sa svim osobama koje su javno iznele te tvrdnje”, kao po komandi krenuo je napad na kritičke novinare i medije. Vrhunac prorežimske mašinerije tog dana bila je specijalna emisija na Prvom programu RTS-a u kojoj je zamenik glavnog javnog tužioca Miodrag Marković, objasnio da će se ispitivati četiri grupe, te da „treću stranu čine lica koja su predstavljala medijsku podršku, oni koji su objavljivali po društvenim mrežama ili u određenim medijima“ i istakao: „Njihov je identitet manje-više poznat.“ Kulminacija propagandnog narativa bila je sutradan, u specijalnoj emisiji TV Informer „Pokušaj streljanja Aleksandra Vučića” gde se četiri i po sata govorilo o „izdajnicima”, „uništiteljima Srbije” koji „planiraju građanski rat”. Intenzivno su prikazivani i Radonjićev tekst i fotografija. Među gostima su bili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica skupstine Ana Brnabić i osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj.
Odgovornom uredniku Novinske agencije Beta Vojkanu Kostiću, je dok je kao novinar izveštavao sa pretresa stana vojnog analitičara Aleksandra Radića 22.06.2026. godine, uručen poziv da se javi u Upravu kriminalističke policije zbog sumnje u aktivnosti koje se dovode u vezu sa navodnim pripremanjem dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Kostić se našao na licu mesta i obavljao je novinarski zadatak prateći vojnog analitičara Aleksandra Radića koji je pozvan da prisustvuje pretresu svog stana zbog sumnje u izvrüenje krivičnog dela pripreme nasilnog rušenja ustavnog poretka. Pripadnici policije su prema Kostiću najpre bili veoma neprijatni, a Kostić je poruke koje razumeo kao zastrašivanje i upozorenje da bi, ukoliko nastavi da izveštava, i sam mogao biti osumnjičen za krivično delo.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pripadnici policije pozvali su na informativni razgovor vlasnika i urednika portala „Srbin info“ Dejana Zlatanovića zbog sumnji u navodno širenje lažnih vesti o upotrebi zvučnog topa od strane državnih organa na protestu 15. marta 2025. godine. Pripadnici Uprave kriminalističke policije su više od jednog sata ispitivali Zlatanovića o izveštavanju sa studentskog protesta.
Kampanje protiv novinara i novinarki i drugi napadi
Nakon objavljivanja analize o medijskom izveštavanju u vezi sa suočavanjem s prošlošću na Zapadnom Balkanu, profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić i saradnica istraživačica i izvršna direktorka Udruženja novinara Kosova (UNK) Getoarbe Milići, su doživeli verbalne napade govora mržnje i teškog targetiranja. Kampanja je započela tekstom objavljenim u tabloidu Informer pod naslovom „Dinko i ‘šiptarska’ novinarka podržali blokadere i napali Srbiju“, u kojem su autori bili izloženi pogrdnom, etnički obojenom i zapaljivom etiketiranju. Posebno zabrinjava naknadno saopštenje Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije, u kojem se osvrću na pomenutu analizu i u izrazito negativnom kontekstu navodi njene autore.
Novinar Radara Vuk Cvijić je izbačen sa sednice Nastavno-naučnog veća Medicinskog fakulteta u Beogradu. Cvijić je kao novinar došao na javnu sednicu nastavno naučnog veća Medicinskog fakulteta univerziteta u Beogradu, a prisutno obezbeđenje ga u tome nije sprečavalo. Međutim, nakon nekog vremena dva pripadnika obezbeđenja su zatražila da Cvijić napusti salu i saopštili da sednicu može da prati ispred, jer se događaj snima, nakon čega je Cvijić napustio prostoriju.
Novinarka Jelena Zorić bila je predmet internet prevare koju su osmislila nepoznata lica i iskoristila identitet novinarke. Prema informacijama koje je objavio BIRN Srbija, reč je o sponzorisanim internet oglasima koji građane usmeravaju na medijsku manipšulaciju objavljenu na stranici koja imitira izgled sajta BIRN-a. U toj objavi promoviše se nepostojeći investicioni fond, uz cilj da se građani navedu da ostave lične podatke i ulože novac. U prevari je korišćena izmišljena izjava koja se pripisuje novinarki Jeleni Zorić, kao i nepostojeća fotografija napravljena pomoću alata veštačke inteligencije.
Novi pokušaj uspostavljanja Saveta REM-a
Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine je 25. juna zaključkom obustavio postupak za predlaganje devetog člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije kojeg predlažu nacionalne manjine i pozvao četiri člana koja su podnela ostavke – Rodoljuba Šabića, Milevu Malešević, Iru Prodanov Krajišnik i Dubravku Valić Nedeljković, da preuzmu funkcije u REM.
Predsednica odbora Nevena Đurić je pre glasanja za obustavu postupaka obrazložila da se približava raspisivanje redovnih izbora za savete nacionalnih manjina i da u takvim okolnostima, „postoje opravdani razlozi“ da se sa izborom kandidata za devetog člana Saveta REM-a „sačeka do konstituisanja novih saziva saveta nacionalnih manjina“. Odbor je prihvatio i predlog da novoformirani Savet REM napravi novi Statut REM.
Na zaključak Odbora, članovi Saveta REM-a u ostavci reagovali su saopštenjem, u kojem su istakli da je dobro što zaključak Odbora potvrđuje da je vlast odustala od upornog nezakonitog i diskriminatorskog favorizovanja jednog kandidata, i da se nadaju transparentnoj i inkluzivnoj proceduri izrade novog Statuta REM-a. Ali su istakli i da se poziv iz zaključka zasniva se na nekorektnom tumačenju odredbi Zakona o elektronskim medijima, kako onih o pravnim posledicama podnetih ostavki tako i onih o odlaganju izbora, precizirajuci da član 18 Zakona jasno određuje kako se ostavka daje, i kad stupa na snagu. Takvim tumačenjem smatraju da se menjaju izričite odredbe zakona, a tako nešto nije pravno izvodljivo zaključkom Odbora koji sam po sebi nije dovoljan za njihovo dalje postupanje, jer Odbor nije nadležan da razreši nastale pravne nedoumice, već Narodna skupština. Tek u slučaju razrešenja spornih pitanja u skladu sa zakonom, stvorili bi se uslovi da preuzmu vršenje funkcija na koje su izabrani.
Nakon objavljenog saopštenja, Nevena Đurić, predsednica skupštinskog Odbora uputila je Narodnoj skupštini predlog za donošenje autentičnog tumačenja. Ona je istakla da odredbu iz člana 18 Zakona o elektronskim medijima treba razumeti tako da se ostavkom može smatrati izjava volje data nakon preuzimanja funkcije člana Saveta REM-a, a ne samom ostavkom dostavljenom Narodnoj skupstini.
Izvor: NUNS
Foto: NUNS logo