Rojtersov institut: Novinarstvo se u 2022. godini može vratiti jače nego što je bilo

Tokom pandemije koronavirusa i publika i novinari su u izvesnoj meri sagoreli, navodi se u istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva. Dok publika većinu vesti doživljava kao depresivne, novinari se suočavaju sa brojnim izmenama u svom poslovanju, sa napadima na protestima, kontrolom i zlostavljanjem na društvenim mrežama… Ipak, institut predviđa da se u 2022. novinarstvo može fokusirati na svoje osnove i vratiti jače.

 

U novom istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva o predviđanjima u oblastima medija, novinarstva i tehnologije za predstojeću godinu navodi se da 2022. može biti godina „pažljive konsolidacije” medijske industrije.

„Ovo bi mogla biti godina kada novinarstvo uzima dah, fokusira se na svoje osnove i vraća se jače”, navodi se u izveštaju, uz konstataciju da su tokom pandemije koronavirusa i publika i novinari „u izvesnoj meri sagoreli”.

Jedno od najvećih iznenađenja u 2021. godini jeste porast prihoda koji su prijavili mnogi ispitani izdavači iz 52 države. To za Rojtersov institut predstavlja svedočanstvo o prilagodljivosti industrije tako što je u proteklih 18 meseci ubrzala nove digitalne tokove prihoda kao što su pretplata, onlajn trgovina, digitalni događaji itd.

Većina izdavača (79%) planira da strategija pretplate bude prioritet kada je u pitanju ovogodišnja zarada. Ipak, skoro polovina ispitanih zabrinuta je da bi takav model mogao dovesti do toga da novinarstvo bude na usluzi bogatijoj i obrazovanijoj publici, dok bi drugi bili skrajnuti.

Previše depresivne vesti

Prema Rojtersovom istraživanju, mnogi su izbegavali čitanje vesti „zato što su previše depresivne”. Ovaj trend podstaknut je negativnom prirodom samih vesti koje su u prethodnom periodu bile aktuelne – o pandemiji koronavirusa ili klimatskim promenama.

Oni koji su nastavili da se informišu, pribegavali su opciji pretplate, a vraćanje stare publike i zadržavanje nove biće poseban izazov za medije u tekućoj godini.

Neki mediji na taj izazov odgovaraju stvaranjem „premijum” proizvoda – dodatnih aplikacija, podkasta, audio-knjiga, besplatnih sadržaja samo za pretplatnike i drugo.

Pored toga, kako bi zadržali publiku, mejnstrim mediji teže angažovanju različitih kreatora sadržaja – pisaca, podkastera, vlogera…

Novinari i dalje napadani

Nivo poverenja u novinarstvo ove je godine nešto niži, posebno u zemljama u kojima postoje politička polarizacija, ekonomska slabost i napadi na novinare.

Uznemiravanja i napadi sa kojima se novinari širom sveta suočavaju dospeli su prethodne godine u prvi plan zahvaljujući Nobelovoj nagradi za mir koja je dodeljena filipinskoj novinarki Mariji Resi i ruskom novinaru Dmitriju Muratovu.

Mnogi od tih napada posledica su političke polarizacije, ali i načina na koji funkcionišu društvene mreže. Prema anketi sprovedenoj među 900 filipinskih novinarki, 75 odsto njih bilo je izloženo zlostavljanju na internetu.

Takođe, medijski radnici napadani su širom sveta na protestima organizovanim povodom vakcinacije ili uvođenja novih epidemioloških mera.

Ove godine, prema očekivanjima Rojtersovog instituta, izdavači medija će pojačati podršku novinarima angažovanjem obezbeđenja, pa i obučavanjem svojih izveštača.

Iz instituta podsećaju da Evropska unija, nakon brojnih nedavnih ubistava istraživačkih novinara, praćenih zarobljavanjem i gušenjem nezavisnih medija u državama članicama, poput Mađarske i Poljske, tokom 2022. godine treba da donese Evropski zakon o slobodi medija.

Izvor: Cenzolovka

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Scroll to Top