Širom zatvorenih očiju

Medijski cunami koji poslednjih nekoliko dana prati izveštavanje o optužbama za silovanje i ugrožavanje devojčica, devojaka i žena u beogradskoj školi glume otvara niz pitanja i dilema.

Po ko zna koji put se suočavamo sa situacijom u kojoj bi trebalo zaštiti dostojanstvo žrtava, ali i poštovati pretpostavku nevinosti u isto vreme u kojem „što više žena treba da progovori o stvarima koje se dešavaju sakrivene od očiju javnosti“.

U takvim okolnostima izuzetno je teško kontrolisati tabloidne porive većine medija, koji u trci za što većom posetom ili tiražom ne biraju sredstva, preuzimajući uloge tužilaca i sudija. Umesto da bude osnov za izveštavanje i edukaciju javnosti o seksualnom nasilju i uznemiravanju, Kodeks novinara postaje suvišno breme jer „medije stavlja na neku vrstu probe“.

Svim novinarima i urednicima svakako bih, pored Zakona o javnom informisanju i novinarskog Kodeksa, preporučio za čitanje i upotrebu i specijalizovanu publikaciju „Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama“, koju je publikovao UNDP, a (iz iskustva) napisale novinarke iz grupe „Novinarke protiv nasilja prema ženama“.

Savet za štampu ostaje mesto kojem se oštećeni ovakvom vrstom izveštavanja mogu obratiti usled kršenja Kodeksa novinara. Podrška žrtvama i otvaranje diskusije kojima se ohrabruju druge žrtve da prijave slične slučajeve je veoma važno, uz poštovanje pretpostavke nevinosti u kojoj osumnjičeni ima takav status sve dok se ne dokažu optužbe i dok sud ne donese presudu.

Sve što se trenutno odigrava u toj meri je zaokupilo pažnju javnosti i medija da je iluzorno očekivati da će se u medijima objavljivati nečiji inicijali, zamutiti slike i sl. Umesto toga, imamo opasnost da „zajedno sa vodom iz korita izbacimo i bebu“, što nam nije cilj niti svrha hrabrog istupanja mladih žena koje su pokrenule lavinu, čak i u regionu.

Bilo bi dobro kada bi se na ovakvim primerima neprofesionalizima gradila buduća praksa u kojoj Ministarstvo kulture i informisanja ima iskustvo sa nekoliko presuda protiv medija zbog prekršaja promocije pornografije i u vezi sa presudama za pedofiliju. I u ovakvim okolnostima se mora voditi računa o svim aspektima ove problematike.

S obzirom da nadzor nad sprovođenjem Zakona o javnom informisanju i medijima vrši organ državne uprave nadležan za poslove javnog informisanja, a na teritoiriji autonomne pokrajine nadzor vrši pokrajinski organ uprave nadležan za poslove javnog informisanja, bilo bi dobro da se uvede praksa objavljivanje pravosnažnih i konačnih odluka prekršajnih sudova koji se odnose na izdavače medija, kako bi javnost imala uvid u to ko krši zakonske odredbe kada je u pitanju pre svega zaštita maloletnika ili objavljivanje pornografije. Na ovaj način bi svi organi javne vlasti koji raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje u oblasti javnog informisanja, bili upoznati sa činjenicama koje su od važnosti prilikom dodele sredstava po raspisanim konkursima u kojima je potrebno ispuniti preduslov da učesniku konkursa nisu izrečene mere od strane državnih organa.

Baš kao što u takvim procedurama treba poštovati kaznenu politiku REM-a i odluke Saveta za štampu. Bez razlike.

U protivnom imaćemo širom zatvorene oči na nešto što je svima vidljivo, čega su svi svesni i što se mora menjati.

Piše: Veran Matić

Izvor: Javni Servis

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top