Suđenje za ubistvo Ćuruvije: Odbrana nastavlja da diskredituje sve koji su svedočili o ulozi Službe u zločinu

Danas su se odbrana i optuženi posebno bavili svedočenjima Zorana Mijatovića, zamenika načelnika Službe posle Petog oktobra, zatim Milorada Ulemeka Legije, koji je jedini direktno sa zločinom povezao bivšeg načelnika RDB-a Radomira Markovića, kao i svedočenjima pojedinih visokih oficira policije, koji su pripadnike tajne službe okrivili za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

 

Okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije predstavili su se danas sudu kao nevine žrtve zavere čiji je cilj bio da se Resor državne bezbednosti u vreme režima Slobodana Miloševića po svaku cenu, kako tvrde, bez ikakvih dokaza, okrivi za ubistvo novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

Kao spiritus movens te zavere okrivljeni i njihovi advokati označili su Zorana Mijatovića, zamenika načelnika RDB-a posle demokratskih promena u oktobru 2000. godine. Tom scenariju poslužile su, kako su rekli, kontradiktorne i netačne izjave ključnih svedoka u postupku, Milorada Ulemeka Legije i braće Miloša i Aleksandra Simovića, kriminalaca iz zemunskog klana.

Zoran Mijatović kao pokretač zavere protiv optuženih

U nastavku ponovljenog postupka koji se vodi pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal, danas su dva sata iznošene primedbe na izjave tridesetak svedoka, odnosno na neka od najvažnijih svedočenja.

Uprkos upozorenjima predsedavajuće sudskog veća, sudije Snežane Jovanović da ne analiziraju svedočenja, već da samo stave primedbe na njih, odbrana je ekstenzivno iznosila svoje sa prethodnog suđenja uglavnom poznate analize i diskreditacije svedoka.

Advokat Vladimir Marinkov, koji zastupa prvookrivljenog Radomira Markovića, bivšeg načelnika RDB-a, izjavio je da odbrana „u celosti primedbuje“ na svedoka Zorana Mijatovića i sve što je izjavio, jer je „relativizovao svaku svoju izjavu, bio u suprotnosti sam sa sobom“, a to je „radio svesno, da bi ispunio neke svoje ciljeve“.

On je dodao da je Mijatovićev cilj „očigledno bio da prikrije bilo kakve informacije vezane za Stevana Nikčevića (bivšeg visokog funkcionera RDB-a koji je svedočio protiv optuženih u ovom procesu, prim. nov.)“ i ponovio tezu koja se čula tokom prvostepenog suđenja da je Mijatović navodno manipulisao tako što je govorio 90 odsto istine, ali je za „deset odsto ključnih stvari namerno izneo dezinformacije“.

Radomir Marković je za Zorana Mijatovića rekao da je bio „progonilac RDB-a“.

„Njegov cilj je bio da se po svaku cenu dokaže da su krivi pripadnici RDB-a, a sve je bilo usmereno ka tome da se okrivi Slobodan Milošević. Mijatović je bio spiritus movens našeg progona. Čudno se ponašao, odbijao je sve pravce istrage ubistva. Čim zine, on slaže, kao, na primer, da on nije naručio da se istraži ubistvo Ćuruvije, da me nije tajno izvodio iz zatvora. Sud je za njega utvrdio da je poturao lažne dokaze protiv nas. Uz sve njegove napore i trud da nađe bilo koje dokaze protiv nas, nisu našli dokaze da smo mi počinili krivično delo“, rekao je prvookrivljeni Marković, nekada šef RDB-a.

Mijatović govorio o zloupotrebi tajne službe

Zašto je odbrani toliko važno da diskredituje Zorana Mijatovića kao svedoka?

Pre svega zato što je Mijatović otkrio vezu između političkih ubistava iza kojih je stajao državni vrh, odnosno bračni par Slobodan Milošević i Mirjana Marković, i mehanizma zloupotrebe delova tajne službe za ubistvo Ćuruvije, ubistvo Ivana Stambolića, četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i atentat na Vuka Draškovića u Budvi.

Naime, sve žrtve Miloševićevog režima bile su na isti način praćene i prisluškivane pred ubistvo, oklevetane u javnosti kao neprijatelji i strani plaćenici, a nakon ubistva su kroz režimske medije dodatno kriminalizovani kao žrtve mafijaškog obračuna, nedostojni preljubnici ili manipulatori i lažovi.

U svom svedočenju na glavnom pretresu prvostepenog suđenja Mijatović je, između ostalog, rekao i da je do prekida praćenja Slavka Ćuruvije došlo neposredno pred ubistvo, kada se Ćuruvija sa Brankom Prpom nalazio na pola puta između Radio Beograda i svog stana (odbrana tvrdi da je do naredbe o povlačenju došlo dosta ranije, dok je sedeo u kafani Kolarac u Knez Mihailovoj).

„Tog trenutka pešaku koji ih prati, sa radio-stanice stiže naredba: ‘Ostavi! Beži’ i njega kupi automobil i oni odlaze u pravcu Kalemegdana, gde pišu izveštaj“, rekao je tada Mijatović.

Odbranu i okrivljene najviše je i tokom prvostepenog suđenja „žuljala“ izjava Mijatovića da je nalog za praćenje Ćuruvije dao drugookrivljeni Milan Radonjić, načelnik beogradskog centra RDB-a, a ne njegov tadašnji zamenik Stevan Nikčević. Radonjić, naime, tokom celog procesa tvrdi da je on samo formalno dao nalog za praćenje Slavka Ćuruvije, a da je predlog potekao od Nikčevića.

Zoran Mijatović je svedočio da je tokom istrage koju je 2001. godine vodio beogradski centar RDB-a utvrđeno da je nalog za praćenje došao od okrivljenog Milana Radonjića.

„Nikčević je rekao da ni na jedan način nije uticao na to da se Ćuruvija prati i da ta dva ključna dana nije ni znao da se novinar prati, kao i da načelnik može dati nalog da se neko prati a da ne konsultuje svog zamenika, što je tačno, znam to i iz prakse“, kazao je Mijatović.

Diskreditacija Ulemekovog svedočenja

Važan predmet diskreditacije kao svedoka danas je, kao i tokom prvostepenog postupka, bio i Milorad Ulemek Legija, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije pri RDB-u.

Da podsetimo, Ulemek je u januaru 2014. godine u Zabeli, gde je služio jedinstvenu kaznu od 40 godina za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, ubistvo na Ibarskoj magistrali, kao i atentat na Vuka Draškovića i zločine zemunskog klana, tužilaštvu dao ključnu izjavu za istragu ubistva Ćuruvije.

On je tada rekao da mu je Radomir Marković u razgovoru 2000. godine rekao da će sa njim na nekom zadatku raditi „ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju“, a da je u hodniku ispred kancelarije zatekao Ratka Romića i Miroslava Kuraka. Tvrdio je da je to razumeo da su Romić i Kurak „ovi Radonjini“, ali i da mu je Romić tada potvrdio da će baš on voditi akciju o kojoj je razgovarao sa Markovićem.

Prema optužnici, Rade Marković je u martu 1999. od Legije tražio da likvidira Slavka Ćuruviju, što je Legija tek kasnije shvatio. Prema Legijinom prvom iskazu, Marković mu je tada rekao:

„Potrebno je da se ukloni jedno lice koje trenutno svojim neprijateljskim delatnostima ozbiljno ugrožava bezbednost države.“

Legija je ovo odbio pravdajući se, po sopstvenim rečima, da ne može jedinicu da ostavi samu na Kosovu u prvim danima bombardovanja.

U svedočenju na sudu Legija je potvrdio svoju izjavu iz 2014. godine, ali je odbijao da odgovori na neka pitanja tužioca i advokata odbrane, pozivajući se na pravo da ne daje izjave koje bi mogle da ga izlože krivičnom gonjenju.

Istakao je da se „njemu i njegovoj deci preti posle svedočenja o ubistvu Ćuruvije“. Nije precizirao ko mu preti, ali je jasno insinuirao da pretnje dolaze od okrivljenih.

Izvor: Fondacija Slavko Ćuruvija

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top