Tužilac traži 160 godina zatvora za četvoricu okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije

U ponovljenom suđenju za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije danas je zaključen dokazni postupak i prešlo se na iznošenje završnih reči. Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić zatražio je maksimalne kazne – po 40 godina – za svu četvoricu okrivljenih.

 

Tužilac Milenko Mandić ostao je pri svojoj završnoj reči iz prvostepenog postupka, tvrdeći da je optužnica u potpunosti dokazana i zatražio po 40 godina zatvora za okrivljene najviše funkcionere Resora državne bezbednosti u vreme ubistva. Dakle, za Radomira Markovića, načelnika RDB-a (podstrekač), i Milana Radonjića, načelnika beogradskog centra RDB-a (organizator), kao i za neposredne saizvršitelje organizovanog zločinačkog dela – obaveštajnog inspektora u Trećem odeljenju RDB-a Ratka Romića i Miroslava Kuraka, koji je u bekstvu.

Tužilac: Ćuruvija je ubijen jer je napisao „Bibliju srpske opozicije“

U izlaganju, koje je trajalo gotovo puna dva sata (sudsko veće je odredilo 90 minuta), tužilac Mandić je istakao da je zločin izveden iz „niskih pobuda“ i iz „ličnih interesa“.

Namera je bila da se ubije novinar koji, kako je rekao Mandić, nije predstavljao pretnju po državu i njenu bezbednost jer je bio patriota, ali ga je vrh vlasti doživeo kao ličnu pretnju jer je javno i otvoreno u svojim novinama i prilikom posete američkom Kongresu iznosio stav da je „Miloševićeva vlast odgovorna za civilizacijski slom Srbije“.

Za likvidaciju je zloupotrebljena Služba državne bezbednosti, kao i u drugim slučajevima ubistava političkih protivnika režima, koji su već dokazani, poput atentata na Vuka Draškovića, lidera SPO.

Kao jedan od najvažnijih motiva za likvidaciju Slavka Ćuruvije tužilac Mandić je istakao „Pismo Miloševiću“ (pod naslovom: „Šta je sledeće, Miloševiću?“) koje su potpisali Ćuruvija i novinar Aleksandar Tijanić. Pismo je objavljeno 19. oktobra 1998. godine u Evropljaninu i bilo je prepoznato kao „Biblija srpske opozicije“. Zbog njega je Ćuruvija, kao izdavač Evropljanina, kažnjen najvećom novčanom kaznom u istoriji Srbije (protivvrednost od 260.000 dolara), koju je morao da plati u roku od 24 sata i posle čega mu je policija zaplenila imovinu.

„U tom pismu Ćuruvija direktno i nemilosrdno optužuje Miloševića za civilizacijsku propast Srbije“, rekao je tužilac Mandić i kasnije dodao:

„Prvi na udaru režima bio je Slavko Ćuruvija i to se vidi i iz svedočenja Aleksandra Tijanića koji ga je opisao kao čoveka čvrstog karaktera. Po mnogima, to pismo Miloševiću bilo je ’Biblija srpske opozicije’.“

Od dodatnih motiva koji su doveli do toga da Slavko Ćuruvija bude označen kao prvi i najvažniji „unutrašnji neprijatelj“, a tužilac Mandić je rekao da su tako označavani „protivnici vlasti i zbog toga je delovanje Slavka Ćuruvije pratilo Treće odeljenje beogradskog centra DB-a“, istaknuti su sledeći događaji:

Političke tribine koje je Ćuruvija držao zajedno sa Tijanićem, govor Slavka Ćuruvije u američkom Kongresu gde je Miloševića optužio za gušenje demokratije, kao i zalaganje, prilikom posete Vašingtonu, da se protiv Miloševića podigne haška optužnica, sastanak sa generalnom Momčilom Perišićem koga je ohrabrivao u nameri da izvrši državni udar, sastanak sa Vukom Draškovićem i iskazana namera da se radi na izazivanju velikog revolta u javnosti prema Miloševićevom režimu, objavljivanje velikog broja kritičkih tekstova u vreme protesta zbog izborne krađe 1996. godine, kao i to da je Ćuruvija „stvarao dojam da će ući u političku borbu“.

Mandić je više puta podvukao da nije postojao nijedan bezbednosni, opravdan državni razlog da se prema Slavku Ćuruviji primene opsežne mere praćenja i prisluškivanja, na način da je neprestano bio „pokriven“.

Nasuprot tvrdnjama odbrane i optuženih koji su, naročito tokom ponovljenog suđenja, insinuirali da je Ćuruvija praćen zbog kontakata sa stranim ambasadama, tužilac je izneo primere koji govore upravo suprotno.

„Jedini srpski novinar koji je odbio poziv Veslija Klarka i Havijera Solane, tada visokih funkcionera NATO-a, da se sastanu sa nezavisnim novinarima, bio je Slavko Ćuruvija. On je otvoreno govorio da je protivnik NATO pretnji Srbiji, a na početku bombardovanja organizovao je redakcijski sastanak na kome je rekao da su oni pre svega patriote“, rekao je Mandić.

Izvor: Slavko Ćuruvija Fondacija

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top