Veća ograničenja za dobijanje informacija od javnog značaja, novinari koji traže dokaze pred novim problemima

Ukoliko se usvoje izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dostignuti nivo prava na pristup informacijama biće snižen, saglasni su predstavnici civilnog sektora. Na drugoj strani, poverenik Milan Marinović smatra da novi zakon donosi brojna pozitivna rešenja.

Pošto je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave otvorilo javnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija), ispred Koalicije za slobodu pristupa informacijama, organizovali su danas diskusiju u kojoj je trebalo da učestvuju predstavnici i civilnog sektora i državnih organa.

Od predstavnika državnih institucija pojavio se samo Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Iz Ministarstva državne uprave niko nije došao.

Predstavnici nevladinih udruženja saglasni su da izmene zakona neće unaprediti proces slobodnog pristupa informacijama, a skeptičan je i Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

On kaže da bi usvajanje ovakvog zakona dovelo do ozbiljnog ograničavanja prava javnosti da zna, jer njima neće biti rešeni neki od najvećih problema tokom primene postojećeg zakona – odbijanje da se izvrše rešenja i neodgovornost organa vlasti zbog nepostupanja po rešenjima poverenika.

Marinović pak ocenjuje da izmene zakona donose pozitivne novine. Na primer, novčano kažnjavanje odgovornih u slučajevima kada ne odgovore onom ko traži informaciju ili kada odbiju da dostave informaciju. Za njega pozitivan pomak predstavlja i predviđeno ovlašćenje poverenika da u slučajevima kada se onaj kome je zahtev upućen poziva na tajnost podataka utvrdi da li je tajnost opravdana.

Kazne za one koji ne daju informacije plaćaće građani

Odredba koja je najviše uzburkala javnost odnosi se na brisanje obaveze organa od kog se traže tajni podaci da sprovede test javnog interesa pre nego što uskrati informaciju.

Marinović kaže da ta odredba jeste problematična i da to nije bio predlog njegove kancelarije, ali dodaje da su u nekim drugim članovima dodate odredbe koje obavezuju organe koji se pozivaju na tajnost.

Marinović ističe i odredbu kojom se vraća izricanje novčanih kazni organu koji ne postupi po rešenju poverenika, koja je od 2017. godine bila blokirana posle promene Zakona o opštem upravnom postupku. Sada će u ovim slučajevima ovlašćena lica odgovarati pred prekršajnim sudom.

Više informacija možete pročitati OVDE.

Izvor: Cenzolovka

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top