Istraživanje organizacije CRTA pokazuje zbog čega je proteklih godina bilo toliko važno staviti sve nacionalne televizije pod kontrolu vlasti. Najviše građana Srbije se o političkim i društvenim temama informiše putem televizije, oni u najvećem broju veruju provladinim medijima i naklonjeni su strankama na vlasti. S druge strane, veb-portale preferiraju oni koji veruju kritičkim medijima i bliži su opoziciji.
„Dvadeset prvi je vek, alo, imate valjda internet, društvene mreže, šta ste toliko zapeli za televiziju?!“
Ovo bi ovdašnjim indisponiranim opozicionarima mogao da kaže samo neki stranac, totalno neupućen u prilike u Srbiji, kad god bi ovi poveli priču o nefer izbornim uslovima i u tom kontekstu nepovoljnom medijskom – televizijskom – tretmanu.
Tekuća izborna kampanja u tom je smislu bila revolucionarna – naročito su takav utisak stekli redovni gledaoci nacionalnih televizija, godinama navikavani da o opozicionim političarima – daleko bilo o njihovim aktivnostima, taman posla o programima – ne slušaju, a kamoli da ih vide pred kamerama, mimo blokova u vestima u kojima se o njima govori isključivo sve najgore.
Može li minulih 45 dana iznuđenog pluralizma u – ne svim, naravno! – provladinim medijima, tokom kojih su gledaoci provladinih televizija imali jedinstvenu priliku da makar uvide da se mimo vlasti još neko kandiduje na izborima, nakon godina medijskog jednoumlja sad naprasno nešto značajno da promeni i eventualno utiče na izborne rezultate u nedelju? Teško.
No, insistiranje opozicionih aktera na značajnijem televizijskom vremenu, i to pre svega na javnim servisima, ma kako se činilo na početku treće decenije 21. veka, nije bez rezona. Zna se, elem, već dugo koliko je televizija u Srbiji superiorna u oblikovanju javnog mnjenja u odnosu na ostale medije i internet platforme, ali jedno novo istraživanje baca dodatno svetlo na taj fenomen.
Najviše se veruje RTS -u i Prvoj
Organizacija CRTA nedavno je predstavila istraživanje „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2021. godine“ koje je obavljeno oktobra prošle godine.
Reprezentativan uzorak od 1.039 građana Srbije (bez Kosova i Metohije) anketiran je putem mobilne telefonije „zbog veće pokrivenosti stanovništva u odnosu na fiksnu telefoniju, uz nasumičan odabir brojeva telefona (Random digit dialing – RDD)“.
To istraživanje je, između ostalih nalaza, pokazalo da se najveći broj građana Srbije, njih 65 odsto, o političkim i društvenim temama informiše putem – televizije.
Ko su verni fanovi televizije?
Istraživanje pokazuje da su to oni koji i inače veruju provladinim medijima, kao i građani koji politički inkliniraju strankama na vlasti. Internet je pak prostor kojem su bliži građani koji više veruju kritičkim medijima, kao i oni koji inkliniraju opozicionim strankama.
Oni koji se izjašnjavaju da veruju provladinim medijima, o društveno-političkim temama u najvećem broju (78%) informišu se gledajući televiziju. Među onima koji pak više veruju kritičkim medijima, njih 70 odsto informiše se na internet portalima.
Televiziji kao izvoru informisanja o društvenim i političkim temama naklonjen je najveći broj onih koji inkliniraju partijama na vlasti (83%), dok građani koji inkliniranju opozicionim strankama preferiraju veb-portale (65%). Među onima koji ne podržavaju ni jedne ni druge, odnos prema televiziji gotovo je podjednak.
Odgovor na pitanje kojim televizijama najviše veruju (ispitanici su se izjašnjavali o dva od sedam ponuđenih odgovora) nakon svega, nimalo ne iznenađuje: najviše se veruje RTS-u (37%), TV Prva (27%), Pink i N1 su na po 25%, sledi Nova S (17%), Happy (15%) i B92 (11%).
Izvor: Cenzolovka